Džesika MekKelson je znala da mora učiniti nešto kako bi pomogla psima u selima u okolini Medana u Indoneziji. Priče o životu pasa u toj državi teraju na suze. 🙁
Sa jedne strane su restorani u kojima se služi pseće meso, a sa druge je hiljade pasa koji žive u groznim uslovima, dok čekaju svoj red da budu ubijeni.
– Tražila sam vozaču da stane, da izađem. Hodala sam okolo gledajući pse u vezanim belim plastičnim kesama, priseća se MekKelson, inače osnivač organizacije koja se bavi zaštitom zdravlja pasa „Sumatran dog health program“.
Pročijate još: On svakodnevno spasava napuštene životinje, a upravo je spasio kujicu i njenih 15 beba!
Prethodno se bavila pomaganjem povređenim orangutanima, koji su spaseni nakon što su ih ljudi držali kao kućne ljubimce. Dok se trudila da zaštiti divlje životinje, nije mogla da prestane da misli o tužnoj sudbini pasa i kako bi mogla da im pomogne.
Oduvek je, kaže, znala da se problem sa industrijom psećeg mesa dešava baš tamo.Tržište je ogromno i stalno napreduje. U blizini Medana radila su dva restorana, nakon čega je cifra porasla na čak 15!
Iako nije imala jasan plan znala kako bi mogla da utiče na industriju psećeg mesa, želela je da pokuša da za početak menja javnu svest ljudi o psima u Južnoj Sumatri. Uspela je! 🙂
Mnogi ljudi u Indoneziji pse ne doživljavaju kao ljubimce. Uglavnom ih drže kao pse čuvare za bašte u koje često upadaju majmuni. Većina pasa nema nikakvu medicinsku pomoć, već lutaju naokolo i tako dobijaju razne bolesti. Ako ne budu korišćeni kao psi čuvari, onda budu ubijeni.
Pročitajte još: DA LI STE ZNALI: Na milione kućnih ljubimaca ubijeno u prvoj nedelji Drugog svetskog rata!
– Želela sam da ih naučim da to ne mora biti tako. Zdravi psi će biti snažniji i bolje će paziti bašte i polja, smatra Džesika.
Njen program obuhvata mobilnu veterinarsku kliniku koja vakciniše, steriliše i priža medicinsku pomoć za što više pasa ali i mačaka. Posao ipak nije bio lak u početku jer nije bilo lako dobiti podršku zajednice. Tamo su uvrežene predrasude – netačno je da su psi jednom kad budu sterilisani, lenji i nisu sposobni da čuvaju dom i bašte.
– Pomažemo im na ulici, kako bi videli meštani na licu mesta šta i kako se radi i napredujemo, kaže MekKelson.
Pružila je pomoć i negovala gotovo 60 pasa u selima u blizini Medana, a u naredne dve godine želi da pomogne više od 500 pasa. Sledeći cilj je da pomogne u nacionalnoj strategiji u borbi protiv industrije psećeg mesa.
Džesika se posebno seća Ondonga. On gotovo nije imao krzno, imao je veoma oštećene zube. Znali su da je stariji jer je imao kataraktu i bio je vrlo beživotan. Ipak, uspeo je da preživi.
– Naša politika je da se svaka životinja računa, svaka životinja je posebna i zaslužuje pravo na život!
APSOLUTNO SMO SAGLASNI! 🙂
