Irac i njegov labrador Pajo istrajno koračaju predelima Crne Gore. Oni nezadrživo napreduju, a kao što je većini vas poznato, na put su krenuli sa iz najhumanijeg razloga – da prikupe novac za lečenje dece obolele od raka. Njihov apel je da im se pridruži što više ljudi, jer samo udruženim snagama moguće je ispuniti ovaj plemeniti cilj.
Pročitajte još: MARK I PAJO U CRNOJ GORI: Oni koračaju za život bolesne dece
Nakon što su prešli Sinjajevinu, krenuli su ka Kolašinu. Uz put ih je pratila kiša sa maglom i tmurnim oblacima. Noći su naravno provodili u šatorima, grejući se jedan uz drugog. Irac kaže da njegov labrador izrazito hrče, a da mu uglavnom ni čepovi za uši ne pomažu da neutrališe ovaj zvuk. Kada govorimo o noćima u šatoru, Mark je sa nama podelio da je Pajo i snu veoma živahno stvorenje:
–Nije lako spavati skupljen sa njim u šatoru, zato što on vrlo često juri za nekim u snu.
Do Kolašina su morali da se spušaju sa 600 metara nadmorske visine. Uz put su uživali u prelepoj borovoj šumi, koju se smenili redovi jabuka, kada su dospeli u grad. Kada su stigli dočekalo ih je Sunce, ali i Markov prijatelj Predrag, sa kojim se se družili tog dana.
Narednog dana, marš je nastavljen. Plan ih je ovoga puta vodio ka Podgorici. Do sada su prešli preko 700 kilometara, a uskoro ih očekuje i prelazak u Albaniju.
Sada su im svi uslovi bili potaman, ali ne za dugo. Naime, napokon što je kiša prestala, a nebo je bilo vedro bez ijednog oblaka, sada je naišao drugi problem – naši junaci su ostali bez vode. U trenutku kad su počinjali da se brinu, naišli su na jednu pumpu, koja ima tanker za skladištenje vode.
Koračajući dalje, Mark se prisetio da je ovim putem takođe prolazila Flora Sands, njegova sunarodnica. Naime, njeno ime i delo je nepravedno zapostavljeno, jer se radi o jednoj nadasve hrabroj i neustrašivoj ženi. Prema podacima iz tog perioda, ona je jedina žena oficir u srpskoj vojsci. Ona je prošla svu golgotu povlačenja preko Albanije, tifus i bugarsko granatiranje. Za izuzetnu hrabrost odlikovana je ordenom Karađorđeve zvezde, i to od strane kralja Aleksandra lično.
Svoj marš, naš neustrašivi tandem, nastavio je kroz kanjon Morače, čija je prosečna dubina neverovatnih 1.000 metara. Irac je bio impresioniran načinom na koji je reka urezala sebi prolaz kroz kanjon, a njegov labrador je odlučio da se malo rashladi u talasima ove zelene reke.
Korak po korak, Mark i Pajo, stigli su i do Podgorice, glavnog grada ove ekološke države. Na tom delu uspeli su da upoznaju neke interesantne ljude i da se sa njima sprijatelje.
Neustrašivi Irac i njegov verni pas, svakim korakom su bliži svom cilju. Oni uspešno odolevaju svim izazovima, a sa svakim pređenim kilometrom njihov entuzijazam je sve izraženiji. Kao što smo rekli – cilj jeste da stignu do Krfa, ali krajnji cilj je da njihovo putovanje inspiriše što više ljudi da im se priključe kako bi pomogli bolesnoj deci. Priključi se i ti, na sledeći način:
