Građevinska, putarska, stečajna, farmaceutska, duvanska…  U Srbiji smo do sada čuli za razne vrste mafija. Sudeći prema pisanju pojedinih medija, kod nas postoji i pseća mafija, koja se navodno bavi falsifikovanjem rodovnika ljubimaca.

Koliko ima istine u tim tvrdnjama, na koji način mogu da se lažiraju papiri za pse, koliko rodovnik diže cenu u kupoprodaji?

LOMILI MU NOGE DA SE NE BI MRDAO! Mladunče lava preživelo GOLGOTU!

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

OSTAVILI GA NAKON 14 GODINA: Želeli da uživaju u penziji bez da brinu o psu!

Odgovore na ova pitanja pokušali su da daju stručni ljudi, i to nakon incidenta koji se desio početkom prošle godine, kada je u javnosti odjeknula vest o kojoj se mnogo pričalo i znalo, ali niko nije želeo da javno istupi i kaže..

Naime, u medijima su se pojavile tvrdnje da se u Srbiji falsifikuju papiri za pse, odnosno rodovnici, i da za 50 evra možete kupiti rodovnik. Osoba koja je pokrenula sve to, vlasnik psa, tvrdio je da je štene pitbula registrovao kao staforda, uz pomoć ljudi iz odgajivačnice, kao i pojedinaca iz Kinološkog saveza.

Tada su iz KSS negirali da Kinološki savez Srbije stoji iza lažiranja i falsifikovanja rodovnika i potvrdili da se dešavalo da im se ljudi jave i kažu da su na Halo oglasima pronašli da neko podaje rodovnik. To je kažnjivo ali, navode, u praksi se te radnje preduzimaju uglavnom da bi se izbeglo plaćanje taksi za držanje određenih rasa pasa.

Plastično objašnjeno – U praksi neko može vrlo lako da lažira rodovnik, a nažalost, trenutno ne postoje instrumenti da se to spreči. Jedan od načina dobijanja “rezervnog” rodovnika je veoma jednostavan: kada odgajivač prijavljuje leglo kinološkom društvu dovoljno je da prijavi još jedno štene pride, pa recimo umesto dobijenih pet, on upiše – šest. Naravno, bezobrazluk može biti i drastičniji, ali to ne menja suštinu podvale. Uz to, odgajivač računa da će cenu rodovnika isplatiti činom prodaje šteneta pošto će mu rodovnik sa “pozitivnom ocenom roditelja i bližih i daljih predaka” to i omogućiti bez obzira što to nema veze sa istinom i što je rodovnik dokument nekog drugog (uspešnog) psa iz odgajivačnice.

Takvim u suštini falsifikovanim ili najblaže rečeno isfriziranim rodovnicima nepostojećeg psa neki će vlasnici odgajivačnica dopunjavati svoje propuste u odgoju pasa i time, naravno, pomrsiti račune opšem kvalitetu pasa i samoj rasi o kojoj je reč.

Zato nas i ne čudi što se na određenoj Fejsbuk grupi pojavila objava u kojoj spominju određenog gospodina, i kažu da se isti navodno bavi lažiranjem rodovnika za pse.

Po rečima ljudi koji su pisali na grupi, izgleda da je čovek i te kako poznat u tim krugovima… Kažu, pokušali su neki da stanu na put njegovim nedozvoljenim radnjama, ali bezuspešno.

Gde je, dakle, izlaz iz takve situacije?

Vođenje kinologije u svetu, odnosno u razvijenim zapadnim zemljama, umnogome se razlikuje od onog kod nas. Naravno, od razvijenijih treba učiti kako bi se obezbedio ne samo kvantitet već i kvalitet  pasa. Ovde nisu u pitanju i nisu krivi samo ljudi koji nude ove NEZAKONITE USLUGE, već krivicu snose i NESAVESNI odgajivači koji u svemu vide samo profit i brojke! Uz nesavesne odgajivače kojima obraz nije važan u odnosu na zaradu, krivicu za sve tanju vrednost rodovnika kod nas, a samim tim i za isti takav kvalitet pasa, snose sigurno i institucije zadužene za vođenje računa o svemu tome.