Mark i Pajo, naši hrabri i istrajni prijatelji, svakodnevno prelaze kilometre i kilometre. Kao što znate, njih dvojica, zaputili su se na Krf, inspirisani povlačenjem srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Cilj njihovog putovanja je da prikupe što više novca za kupovinu infuzomata, koji su neophodni za lečenje dece obolele od raka.
Irac i njegov verni pas, na svom putu, prešli su prvu državnu granicu. Naime, oni su prešli planiniski venac Tare, a zatim su se zaputili u Bosnu. Ovi predeli su Marku već poznati, budući da je on kroz ovaj kraj prolazio kada je u Bosni delio humanitarnu pomoć. Svoj prvi susret sa ovim podnebljem, on je opisao sledećim rečima:
–Pre dvadesetak godina, donosio sam humanitarnu pomoć u Bosnu, samo što se ovde nalazilo više kontrolnih punktova kroz sam morao da prođem. Tada je jedan kapetan izašao da me pozdravi. Imao je dve metra i riđu kosu, bio je zarastao u bradu, a imao je i velike pege – baš kao i ja. Ovi susreti, obično, nisu bili srdačni, ali prišli smo jedan drugom sa širokim osmesima. Rukovali smo se koristeći sve četiri ruke, što je pozdrav rezervisan samo za bliske prijatelje. Taj momenat nikada neću zaboraviti.
Naš duo, dakle bez ikakvih teškoća, prešao je u Bosnu, pa se preko Dobruna, zaputio ka Priboju. Na tom putu, pratilo ih je Sunce, svojim zracima dajući im snagu i dobru energiju. Mark je navikao na činjenicu da su Srbi izuzetno srdačan i gostoljubiv narod, ali iznova i iznova on se oduševljava, svakim gestom naših sunarodnika. Njega i Paja, neprestano zaustavljaju ljudi, samo da ih pozdrave ili da im nešto poklone. Svi su nasmejani i obično imaju zanimljiva ili šaljiva pitanja. Posebno je bila simpatična anegdota sa jednim prolaznikom, koji im je naišao u susret sa svojim golfom, a posle kraćeg razgovora, on ih je pozvao u goste. Oni su rado prihvatili poziv, iako je kuća njihovog domaćina bila u pravcu suprotnom od onog ka kome su se zaputili. Proveli su prijatno popodne ćaskajući o istoriji srpskog i irskog naroda, a pored toga uživali su u našim specijalitetima. Za rastanak, njihov domaćin Miloš, poklonio im je kalendar koji je posvećen Prvom svetskom ratu, a u koji su uvršćeni svi srpski generali i majori, koji su u njemu učestvovali. Mark srpsku gostoljubivost opisuje:
–Upoznali smo mnogo ljudi, a svi nas zovu da popijemo kafu, pivo ili rakiju. Njih je stvarno teško odbiti, ali kada bi svačiji poziv prihvatili, nikada ne bismo stigli tamo gde smo se zaputili.
Ono što Marka takođe ostavlja bez daha jesu prirodne lepote. On kaže da je aparatom nemoguće preneti njegove impresije rekama, planinama i šumama.
Mark i Pajo, noći provode u šatoru, a postali su pravi eksperti u brzini, kada je u pitanju postavljanje i sklapanje njihovog „pokretnog“ doma. Posebno nas je zanimalo kako se Pajo provodi u ovoj njihovoj avanturi. O svom vernom prijatelju, Irac nam je rekao:
–Na putu ka Plejvljima, put je bio izuzetno miran, a Pajo je dosta trčakarao okolo i prilično se zabavljao. Volim kad vidim da je ovako opušten i slobodan. Pošto jako dobro čuje, čim oslušne neki zvuk vozila, koji dopire iz daljine, on staje iza mene.
Ne možemo, a da još jednom ne izrazimo divljenje prema glavnim junacima ove odiseje. Oni svakodnevno koračaju, ne dozvoljavajući da ih bilo šta remeti. Njihova jedina želja je da što više ljudi čuje za njihovo putovanje, a nadaju se da će cela priča zainteresovati ljude da se i sami uključe. Mi se iskreno nadamo da hoće.
Ukoliko želite da pomognete, to možete učiniti na sledeći način:
PODRŽITE: Mark i Pajo hodaju za njihov život
