U našu redakciju je pristiglo pismo našeg čitaoca Miloša. Pismo je upućeno njegovom psu Srećku i zato ne želimo da dužimo, već ćemo preneti ovaj emotivni tekst u celosti:
“Dragi moj Srećko,
Družimo se evo više od dve godine, a sve nekako mislim da ti nisam dovoljno pokazao i dokazao koliko te volim. Ti si onaj koji me ispraća svaki dan na posao, a ispraćao si me i do pre godinu dana na fakultet. Uvek si me dočekivao sa svojom srećnom njuškicom i željom da skočiš na mene. Uvek ti je to polazilo za rukom. Svaki put me umažeš prašinom, blatom, balama od glave do pete. Tvoje srećne okice mi vrate veru i snagu kad god sam slomljen, tužan i skrhkan. A ja sam bio nepravedan prema tebi.
Sećaš li se dana kada smo se upoznali? Bio si mali, nisi se video iz trave. Primetio sam te na svom putu do autobuske stanice, gde sam čekao nju. Ona te je spazila u povratku, želela je da te uzme, a ja sam samo hladno odgovorio: “Nemoj ga dirati.” Naravno, nije me poslušala i zbog toga sam joj i danas zahvalan. Tri puta smo te vraćali u livadu gde smo te našli, a kada si i treći put potrčao za nama, naletela su kola na tebe, srećom pa su zakočila i onda smo te uzeli i doveli kući. Nahranili smo te i napojili. Bio si manji od mrve. Bio si pun parazita i rana.
Brzo smo te očistili i uništili te dosadne parazite. Postao si ogroman i lep pas. Postao si pravi dečko. Iako sam visok 190 cm, ipak kad se propneš na zadnje noge i prednje staviš na moje grudi, njuškom lagano dodirneš moj nos.
I dalje si ludo srećan, i dalje se plašim da ćeš svojim ludačkim vrtenjem repa iščašiti taj isti repić. I dalje si razdragan do te mere da si prošli put izbio veterinaru vakcinu iz ruke.
PROČITAJTE I:
UPOZORENJE: Fotografije napuštenih pasa mogu doprineti tome da se u njih ZALJUBITE!
Mnogo te volim, lud si i moj si najbolji prijatelj!
Hvala ti Srećko!”
Šta dodati…
