-Ova seda njuška i dalje pati. Daleko je od Zaječara, daleko je od ljudi koje je volela. Odredili su joj sudbinu koja nikada ne bi poželela. Nalazi se u pansionu više od dve godine. I dalje je beskrajno tužna i dalje želi da bude sa ljudima. Želi da bude nečji prijatelj, da se mazi. Sada ima preko 9 godina. Najtužnija priča o keruši jos uvek se ne menja, navode iz Udruženja Beta iz Zaječara.
Dok pišemo ovo, suze teku same, a u grudima je kamen. Ogroman. Evo Priče u celosti o toj jedinstvenoj ženki:
Zovem se Žucka i ceo svoj život, tačnije 7 godina, provela sam u krugu zaječarske Mlekare. Puno njih me je hranilo i volelo. Bila sam srećna i slobodna tamo. 7 godina. A onda su me prijavili Zoohigijeni, da me vode. Baš kada sam dobila bebe.
Jurila sam čoveka koji me je gađao i šutirao. Nije želeo tu ni mene, ni moje štence. Branila sam njih.
PROČITAJTE I:
PRAVA POBEDA U SUBOTICI : Nakon godina izgladnjivanja i zanemarivanja, Kira je dobila novi dom!
Zoohigijena je pozvala Betu da preuzme bebe, a mene da vode tamo, u boks, u pseći zatvor. Možda sam pogrešila. Možda je trebalo da ipak pustim coveka da me tuče.
Kako su štenci bili stari samo nekoliko dana i morali da se hrane na cuclu, rešili su da nas ponovo spoje, ali nas Betovci nisu imali gde, a u mlekari bih bila otrovana.
Doneli su mi kućicu i vezali me u park šumi, daleko od ljudi, automobila, trovanja. Uzasno tužni što sam vezana, ali drugog, boljeg rešanja nije bilo.
Tamo je tiho i mirno. I nema veze što vše nisam bila slobodna, bila sam sa mojim mališanima.
Hranili su me, mazili, šetali, vreme je prolazilo, a štenci su rašli. Falila mi je Mlekara. Nedostajali su mi ljudi. Nekoliko puta sam se odvezivala. Prelazila kilometre da bih samo otišla da ih vidim. Ali sam se vraćala da hranim mališane. Zavisili su od mene. Često sam im donosila kifle, koje su mi ljudi koji me vole davali u mlekari.
Nisam ni slutila da ce doći vreme kada će moje mališane poslati u nove domove. Sve…
Moje srce to nije moglo da podnese. Ostala sam potpuno sama, u šumi, vezana. Betovci su dolazili da me hrane, tese, ali uvek bih ih ispraćala plačući.
Kažu: ”Ćuti, Žule. Bićeš i ti srećna ponovo.”
Sterilisali su me. Imala sam rak materice.
Tužna sam. Ne mogu ni da jedem, iako se trude da mi svašta spremaju. Danas su išli da mole ljude iz mlekare da me vrate, ali ovi neće ni da čuju.
Imam 4 opcije. Da odem u prihvatilište, da zimu dočekam na lancu, da umrem od tuge sama ili da nađem dom, koji nikada do sada nisam imala.
Kako kažu, ja sam najdivniji pas kog znaju…
Nisam štene, imam već 7 godina i život me nije mazio, ali spremna sam da volim. Da ne budem još dugo u šumi, na lancu, javite se…
Žućka
Žućka je već dve godine u pansionu u Čačku. Sterilisana, vakcinisana, čipovana, umiljata, divna sa drugim psima. Pas sa dušom. Nikada, za ovih 9 godina svog života, nije imala dom. Pravi pravcati.
Žule nas moli da je spasemo…
