Nova studija o tome koliko dugo psi žive u razbija mit da je svaka ljudska godina ekvivalentna sedam godina za pse. Uobičajeno verovanje je da pas stari sedam puta brže od ljudi, tako da je jednogodišnji pas uporediv sa sedmogodišnjim detetom. Ali realnost je da velike rase stare deset puta brže od ljudi, a neki mali psi mogu da stare sporije od navodnog odnosa ljudske godine prema godini psa 1:7.

Sada naučnici proučavaju genome 10.000 pasa u dugoročnoj studiji pod nazivom Projekat starenja pasa. Istraživači se nadaju da će naučiti zašto “superstogodišnjak” psi koji žive do 20 godina mogu da prežive toliko dugo i koriste ove nalaze da poboljšaju dugovečnost pasa i ljudi.

Pročitajte i ovo: U IME DOBROTE I LJUBAVI: Borba za Anđelovu budućnost još traje

Projekat starenja pasa istražuje pse starije od 20 godina, ili “superstogodišnjake” pse, kako bi otkrio šta ovim ljubimcima daje dugovečnost

Profesor Džošua Ejki sa Univerziteta Prinston rekao je za SVNS: „Ovo je veoma veliki, ambiciozan, veoma interdisciplinarni projekat koji ima potencijal da bude moćan resurs za širu naučnu zajednicu. “Lično, smatram da je ovaj projekat uzbudljiv jer mislim da će poboljšati zdravlje pasa, a na kraju i ljudsko zdravlje”, dodao je on.

Istraživači se nadaju da će identifikovati specifične biomarkere starenja pasa. „Ovo je prva studija te vrste na psima i mislim da je to pametan način da se pronađu genetske razlike koje doprinose izuzetnoj dugovečnosti“, rekao je profesor Ejki.

Istraživački tim predviđa da će se njihovi nalazi prevesti u starenje ljudi, iz nekoliko razloga: Psi doživljavaju skoro svaki funkcionalni pad i bolest starenja koju doživljavaju ljudi; obim veterinarske nege je paralelan zdravstvenoj zaštiti ljudi na mnogo načina; a naši psi dele naše životno okruženje, što je značajna odrednica starenja i koja se ne može ponoviti ni u jednom laboratorijskom okruženju.

Pročitajte i ovo: Suzne mrlje ispod očiju kod pasa: Estetski ili zdravstveni problem?

 „S obzirom na to da psi dele ljudsko okruženje i da imaju sofisticiran sistem zdravstvene zaštite, ali da su mnogo kraćeg veka od ljudi, oni nude jedinstvenu priliku da se identifikuju genetski faktori, faktori životne sredine i životni stil povezani sa zdravim životnim vekom“, rekao je profesor Univerziteta Vašington Danijel Promislov, glavni istraživač studije. Projekat je predstavljen u časopisu Nature.

Izvor: people.com