Oni su za mnoge nevidljivi. Ljudi ih se klone, izbegavaju, ne dodiruju ih, a samo mali broj njih podeli koju mrvicu sendviča sa nesrećnikom na ulici. Napušteni psi. Mali, veliki, čupavi, žuti, crni, uprljani. Svima njima zajedničko je samo jedno – oni žele dom, žele da ih neko udomi, spase im život, žele nekoga voleti zauvek. Dati sve svoje, za malo pažnje i ljubavi.
Zato je Tanja napisala pesmu žutom psu, o svima njima, uz jasnu poruku – pomerite se i pomozite. Mi im možemo promeniti svet!
PROČITAJTE I:
Pesma ženkice koju su vlasnici ostavili u azilu: „Danas sam umrla“!
“I kad sunce prži i kad kiša sprema
Blato puno uspomena
Uprljanih i izgubljenih…
tamo negdje pored puta
Tijelo drhti, duša strepi
glava pognuta.
Pas.
Čeka i ne pamti gore dane
Jer za njega u trenutku život stane
I srce samo što ne prestade da kuca
Kad od ljubimca postade lutalica.
I čeka.
Već podvijena repa.
Izgažen od sviju, uveo poput cvijeta.
Čeka.
Daleko, daleko od svog voljenog svijeta.
I čeznutljivo gleda u sve vozače
Trči pred aute i juri kotače
Baš nitko ne staje nasred puta.
Tja to je još samo jedna lutalica žuta…
„Oprosti prijatelju, ne mogu te više čekati,
Zaista sam umoran i htio bih zaspati.“
Sad uz cestu umjesto njegova žuta kaputa
Samo mala plava ogrlica stoji pored puta.
I kao da kaže: „Nema me više, ali samo sam htio
Da znate da sam i ja jednom, na ovom svijetu bio“.
PODELITE DALJE, MNOGO JE OVAKVIH „LUTALICA ŽUTA“.
