Rase pasa su nastale posle prvobitnog pripitomljavanja. Danas, rase pasa broje skupinu od oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa najrazličitijih dimenzija, fizionomija i temperamenta, a predstavljeni su u najrazličitijim varijetetima boje, vrste i dužine dlake. No, vratimo se na početak…
Pas je prvi mesojed pripitomljen od strane čoveka. Arheološki nalazi dokazuju da pas najmanje 10.000 godina živi uz čoveka, iako postoje indikacije da taj period traje čitavih 14.000 godina. Najnovija istraživanja potvrđuju da je pas bio prvi put pripitomljen na istoku Azije, najverovatnije u Kini. Ipak, do danas nije pouzdano utvrđeno kako je nastao pas. Istraživanja govore da je on nastao ukrštanjem različitih vrsta u okviru porodice kanina pa se tako spominju sivi vuk, šakal, kojot i neke primitivne vrste divljih pasa.
Pronađene mumije daju predstavu o izgledu psa: srednje visine 50 do 55 cm, sa uspravljenim ušima, dlakom srednje dužine, bujnim repom, kratkom njuškom. Sve ovo je zajedničko za primerke rasprostranjene na nalazištima na kojima su pronađeni tragovi pripitomljavanja, kako u Severnoj Americi, tako i u Kini, Evropi i na Srednjem istoku.
Prema FCI standardu, koje je propisala međunarodna kinološka asocijacija, rase pasa su podeljene u deset grupa. To su: pastirski psi i psi terači stoke; pinčeri i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi; terijeri; jazavičari; špic tip i primitivni tip pasa; goniči i tragači po krvi i srodne rase; ptičari; retriveri, cunjavci i psi za vodu i psi za društvo i šetnju.
Rase pasa nastajale su zbog čovekove potrebe da dobije što kvalitetnijeg psa, jer mu je bila potrebna pomoć.
Tako su, na primer, neke rase pasa ukrštene sve dok nije dobijen odličan šarplaninac ili nemački ovčar. Ukrštanjem rasa pasa i njihovom selekcijom dobijali su se sposobniji psi koji su pra-ljudima pomagali u lovu i preživljavanju. Međutm, iz istog razloga danas je jako teško naći čistokrvnog psa.
Zbog izuzetno velikog broja rasa pasa koje danas postoje možemo birati kakvog psa želimo za ljubimca. Da li će to biti manji pas, veći, dugodlaki, kratkodlaki, meksički golokoži, pas gonič, pas za pratnju i šetnju zavisi od nas. Važno je znati prilikom odabira ljubimca da određene rase pasa nose i određene predispozicije za neke bolesti. Kada govorimo o rasi ptičara oni zbog svoje građe, dugih tankih nogu imaju česte probleme sa kostima i zglobovima. Kod molosa se neretko javlja urođeno iščašenje kukova. Sa druge strane, retriveri su rasa pasa koja je sklona gojenju, što može izazvati probleme sa srcem, bubrezima ili štitastom žlezdom. Male rase pasa zbog specifičnosti vilice najčešće imaju problem sa zubima i paradontozom.
Pse razlikujemo i po njihovoj dlaci. Neki psi imaju dugu čak i kovrdžavu dlaku, dok su neki kratkodlaki. Meksički golokoži psi čak i nemaju dlaku. Sa druge strane, dlaka može biti oštra, čvrsta, tanja, duža ili kraća. Razlike kod rasa pasa postoje i u boji, pa ona može da varira od crne, preko smeđe, žute i braon do bele boje ili kombinacije pomenutih kolorita.
Sve rase pasa su po nečemu specifične. Na primer, postoje gigantski psi koji teže čak i preko 45 kg, dok sa druge strane imamo malu čivavu koja je teška svega do 2 kg. Najzastupljenija rasa pasa kod nas za koju se odlučuje veliki broj porodica je zlatni retriver. Zlatni retriver spada u rase pasa koje obožavaju kontakt sa ljudima, članovima porodice, a posebno sa decom. Uživa u kućnoj atmosferi. U svakom slučaju, za koju god rasu da se odlučite prethodno se dobro informišite o njenim karakteristikama, I potencijalnim problemima, a kada novo štene stigne u vaš dom obavezno posetite veterinara. Posavetujte se sa njim u vezi sa osnovnim pravilima nege i ishrane vašeg psa, kao i o budućim vakcinacijama i redovnim posetama veterinaru kako bi vaš novi ljubimac što duže bio uz vas i vaše ukućane.
