Dok u redakciji svakodnevno tragamo za pričama, čitamo ih, uz njih se smejemo i plačemo, neke nas ipak više potresu od ostalih. Svi mi, koji imamo pse, znamo da je rastanak sa njima nešto najteže. Zato je ova priča rasplakala svakog člana naše redackcije, a samo smo poželeli da naše ljubimce zagrlimo što jače. Priču, sa www.index.hr prenosimo u celosti:
Moje ime je Aron. Pet sam godina živio na Jarunu u dvorištu, ponekad slobodan, ponekad na lancu. Moji ljudi se nisu previše brinuli za mene, ali ja sam mislio da je to u redu i bio sam srećan. Valjda. Odjednom mi je počela otpadati dlaka i strašno me je počelo svrbeti.
Došla je neka nepoznata žena i pričala sa mojim ljudima. Odvela me kod veterinara, gde su mi svašta radili. Gledali su mi uši, telo, pipkali me i govorili da budem dobar pas. Pa ja jesam dobar pas! Ja sam nemački ovčar i uvek sam bio dobar!
PRIČA napuštenog psa, koji je SPASIO ČOVEKA DANAS, zbog koje Internet plače!
Moje stanje je krenulo nabolje, barem tako mislim, jer je dlaka počela da raste i prestalo je sve toliko prokleto svrbeti. Nepoznata žena je još neko vreme dolazila, a onda je i ona prestala. Ne znam zašto, bila je jako draga.
Ja sam i dalje bio u svom dvorištu. Prestali su mi davati tablete. I opet me je sve počelo jako svrbeti i nisam mogao izdržati a da se ne počešem. Dugo vremena je prošlo, a onda su došle neke druge žene koje su čudno mirisale.
Pričale su sa mojim ljudima, strpale me u auto i odvele. Nisam imao pojma kuda idem, ali sam bio znatiželjan. Pomazile su me – o, kakav je to čudan i dobar osećaj! Rekle su da smrdim i da moram hitno kod veterinara i počele su me zvati Čiroki!
Opet sam došao kod onog istog doktora u uniformi kod kojeg sam već bio i baš sam mu se razveselio. Imao je tužan pogled, iako sam ja mahao repom. Opet su me slikali, odveli su me kod jedne doktorke koje mi je strugala kožu i svašta mi je radila.
PRIČA PSA KOJA JE RASPLAKALA REGION: “Idite vi, ja sam dobro. Bili ste divni, hvala vam za sve”!
Svi su bili dobri prema meni, dobio sam i lopticu! Moja loptica! Konačno opet imam svoju najdražu igračku! Stavili su me u neki boks, gde je bilo još žena koje su mirisale kao i one zadnje dve, video sam nove pse! O, kako sam srećan bio! Pa ja imam društvo! Nisam baš bio najsrećniji sa tim kavezom, ali su me puštali napolje, puno puta! Znate šta još? Kupali su me skoro svaki dan. Ispočetka mi se nije dopalo, ali kasnije sam shvatio da to valjda tako mora biti i bio sam dobar pas.
Obožavao sam da trčim za lopticama, da jurim po zelenoj travi, da mirišem nove stvari i igram se sa drugim psima. Moje stanje je valjda išlo nabolje, ali davali su mi hrpu nekih lekova.
Jednog dana je po mene došao jedan dečko. Tada nisam znao da će on biti osoba koja će me naučiti što znači biti voljen i srećan pas, tada nisam znao koliko sreće sam imao.
Otišao sam sa njim, bio je smešan to čovek. Mazio me, pazio me, davao mi lekove, kupao me, vozio me svuda! Čak je i u autu pomerio prednje sedište, da ja imam više mesta. I imao sam hrpu loptica! Koja sreća! Neopisivo.
Kod veterinara sam išao redovno, ali meni je to bilo super, i ta divna doktorka i doktori, svi su me voleli. Ja sam svakim danom bio sve srećniji. Naučio sam što znači biti pas i to pas sa porodicom! Moj čovek i ja smo provodili puno vremena zajedno i ja sam uživao.
Sve godine sa onim mojim ljudima mi nikada nisu pružile toliko sreće i jurnjave za lopticama koliko moj čovek. On me voleo, on me mazio – i ja sam njega. Bio sam mu dobar pas!
Pričali smo puno i često. Iako ga baš nisam razumio sve, odgovorio bih mu kako sam umeo i znao.
Moj čovek me odveo na more! Ja sam bio u šoku, govorio mi je da sam zgodan i svi su bili zadovoljni jer mi dlaka raste, a ja sam se čudio toj velikoj plavoj vodi i hteo sam u nju skočiti čim pre. Na moru smo bili dugo, spavali smo u šatoru, u kući, on je bio uvek pokraj mene.
Brinuo se da mi je mekano, da mi je ugodno. Moj život je imao smisla. Nisam vam rekao jednu stvar, moj čovek je isto na početku bio tužan, ali on i ja smo zajedno pronašli maleni trenutak sreće i uživali zajedno. Taj čovek je moje sve, a verujem da sam i ja njemu bio sve.
Vratili smo se sa mora, postalo je hladno, morao sam nositi razne kaputiće i majice, ali za svog čoveka sam pristao na sve. I dalje sam išao kod veterinara i pio neke tablete, ali ja sam dobar pas i napraviću sve da moj čovek bude srećan.
Jednog dana sam se osećao strahovito umorno, nisam znao šta je, ali hteo sam mu pokazati da želim trčati za lopticom, no nisam mogao. Odveo me kod onog doktora kod kojeg sam prvo bio. Odmah sam se razveselio, ali mi je bilo čudno jer sam morao ostati tamo.
Napravili su mi veliki krevet i spojili me na neke cevi. Svi oko mene su bili zabrinuti, a ja sam samo bio jako umoran. Moj čovek je do mene svaki dan dolazio nekoliko puta. Na nosilima su me vodili napolje.
Nas dvoje smo sedeli na travi, on mi je doneo sve moje najdraže igračke i ja sam mu zaista hteo pokazati zahvalnost, ali sam bio jako umoran. Nisam mogao da stanem na noge, on mi je pričao i puno me je mazio.
Svi su me mazili, svi su mi pričali, a ja sam samo želeo da spavam. Zaspao sam juče, srećan, svi moji najdraži ljudi su došli kod mene, znam da su bili tužni, ali ja sam bio srećan. Zaspao sam srećan i voljen. Zaspao sam znajući što znači biti pas, što znači imati porodicu. Proživeo sam stvari koje neki moji četvoronožni prijatelji nažalost ne iskuse u celom životu.
Hteo sam vam reći da se ne brinite, da sam srećan tamo gore iza duge i da vas molim da pomažete psima kao što sam bio ja! Voli vas vaš Aron aka #Cherokee.
Kako ste?
