štene neće preživeti: Mnogo puta do sada nailazili smo na neverovatne transformacije napuštenih pasa. Mnogi od njih bili su neuhranjeni, zanemareni, neretko i bolesni. Ovo je jedna takva priča. Jedino što je razlikuje je što je ovaj mališan bio u toliko lošem stanju da su svi mislili da neće preživeti. Srećom, zahvaljujući svom borbenom duhu, on je opovrgao sve pesimistične prognoze i on je sada srećan pas. Ali da krenemo redom…
Vraćamo se u mesec maj, kada je cela priča i počela. Naime, Stefani Justus Smit je dobila poziv od zabrinutog komšije, koji je pronašao jedno štene blizu njihove kuće. Čovek je bio veoma uplašen, jer je ovaj mališan bio u veoma lošem stanju. Inače, u svom gradu, Stefani je poznata kao velika zaštitnica životinja, što potvrđuje i činjenica da radi i pomaže u nekoliko lokalnih azila i prihvatilišta.
Po primljenom pozivu, ona je, sa svojim mužem, krenula u potragu za štenetom. Tražili su i tražili, a taman kada su pomislili da odustanu, napokon su ga pronašli u šiblju. Koliko je njegovo stanje bilo ozbiljno, svedoče i reči Stefaninog supruga, koji je odmah konstatovao da štene neće preživeti. Naime, on nije mogao da stoji, a svuda po koži raširio mu se demodeks. Međutim, ova dama nije htela da odustane bez borbe. Srećom, malo dalje niz ulicu se nalazio veterinar, a njih dvoje su kao bez duše otrčali ka njemu. Posle obavljenog pregleda, prognoze veterinara nisu bile optimistične. Stefani se priseća stanja njenog štićenika:
–Njegov demodeks je toliko uznapredovao da je izgledalo kao da ima opekotine drugog stepena. On je bio veoma neuhranjen, da mu se gležnjevi nisu razvili kako treba. Njegove tetive su izgubile svoju elastičnost. On nije mogao da stoji na svojim šapama. Bilo je bolno gledati ga u takvom stanju. Bio je otekao, a svuda iz njegovog tela je curila tečnost.
Po utvrđenoj dijagnozi, veterinar je takođe rekao da štene neće preživeti. Srećom, ova plemenita žena i njemu je ponovila da se neće predati bez borbe:
–Ako je toliko loše i ako smatrate da treba da ga uspavamo, razumeću. Ali ipak želim da damo sve od sebe i da uradimo ono što je najbolje za njega. Hajde da ga spasimo, bile su reči kojima je ona uzvratila veterinaru.
Tako je i i bilo. Za početak, ovaj mališan je nazvan Votkins, po imenu ulice u kojoj je pronađen. Ovaj mališan je odmah smešten u bolnicu i borba je počela. Njegovo već teško stanje, dodatno je pogoršala činjenica da su mu se creva uvrnula, a on je zbog toga morao na hitnu operaciju. Prognoze ponovo nisu bile nimalo ohrabrujuće, a veterinar je posavetovao Stefani da se oprosti do svog psa. Međutim, desilo se ono što niko nije očekivao. Sutradan posle operacije, Votkins se probudio, u boljem stanju nego ikada ranije.
Usledio je period oporavka. Međutim, nakon nekoliko nedelje, njegovo stanje se ponovo pogoršalo. Prestao je da jede, a kilaža mu se prepolovila. Na kraju, morali su mu da mu ugrade cevčicu, kao implant, preko koga je primao hranu.
Zahvaljujući svom nepokolebljivom duhu, ali i Stefaninoj veri da će mu biti bolje, ovaj mališan je napredovao. Dok se on oporavljao u bolnici, izvan bolničkog kruga je krenulo da se dešava nešto krajnje dirljivo. Naime, Stefani je počela da dobiju podršku, ne samo od svoje zajednice, već i od čitave Amerike. Ljudi su počeli Votkinsu da šalju ćebad, krevetiće i igračke, a jedna porodica je čak prevalila put kroz nekoliko država, da bi došla da ga poseti. Stefani ove divne gestove objašnjava sledećim rečima:
–Votkinsovo stanje duboko je dirnulo ljude. Mislim da je kod svih ljudi cela priča ostavila mnogo traga, kao što je i u meni.
Posle tri meseca mukotrpne borbe, zahvaljujući Votkinsovom odlučnom duhu, kao i podršci koja je pristizala sa svih strana, on je izašao iz bolnice i nastanio se u domu Justus-Smitovih.
Međutim, posete veterinaru nisu prestale. Naime, on dva puta nedeljno mora da ide na kontrole i terapije. Pored toga prepisan mu je Prozak, zbog stresa koji je prošao kroz celokupno lečenje.
Takođe, on nije prestao da iznenađuje svojim borbenim stavom. Kada je izašao iz bolnice, i dalje je imao problema sa nogama. Ali svakodnevno je, na sveopšte iznenađenje pravio sve veće i sigurnije korake. Polako, Votkins je počeo da prevazilazi svoje strahove koje je ranije imao, kao na primer strah od automobila. Njegov celokupni napredak bio je blagoslov za celu porodicu. Svi su bili beskrajno srećni zbog ovog mališana:
–On je prava radost i zaista je divan pas. On svakodnevno jača, koža mu zaceljuje. On je vrlo blizu potpuno srećnog i zdravog šteneta. Uprkos svemu što je prošao, on je pun ljubavi za sve nas.
