Ujedi pasa se dele na one koji se nanose drugim psima i životinjama i one koji su naneti ljudima. Ujedi pasa nikada nisu bezazleni ma kako to izgledalo i takvim situacijama treba pristupiti krajnje ozbiljno. Psi su u prirodi organizovani u čopore. Ovakav tip organizacije podrazumeva vođu čopora koji je po pravilu najjača i najdominantnija jedinka. Do te pozicije se dolazi međusobnim borbama, a zubi i snažne čeljusti su psima najjače oružje. Međusobni ujedi pasa su uvek uzrokovani borbom za teritoriju, hranu ili ženku. Kod vlasničkih pasa, okolnosti u kojima dolazi do takvih incidenata su uglavnom igre i borbe oko igračaka, hrana ili plašljivost, odnosno osećaj ugroženosti od nepoznatog psa. Zanimljivo je da su sukobi između vlasničkih i pasa lutalica relativno retki, a da ih uglavnom iniciraju neodgovorni vlasnici koji svoje pse navode na sukob.
Ujedi pasa u kojima su žrtve ljudi, predstavljaju problem kojim se bave i veterinari i lekari humane medicine. Situacije u kojima dolazi do ujedanja ljudi su veoma različite. Iako se misli da su najčešći ujedi pasa nastali u incidentima sa psima lutalicama, podaci to opovrgavaju. Naime, ujedi pasa su najčešći od strane vlasničkih pasa i to govori o odnosu vlasnika prema svojim ljubimcima. Neodgovorno puštanje ljubimaca u toku šetnje, ili da slobodno šetaju bez nadzora, najčešće uzrokuju incidente između pasa i ljudi. Bezrazložni napadi pasa lutalica na ljude su izuzetno retki. Uglavnom su provocirani od strane ljudi neadekvatnim ponašanjem ili nekim agresivnim postupkom. Ujedi pasa kod dece su najčešće rezultat neopreznog prilaza dece psima koji naglo pružanje ruku ili trčanje ponekad tumače kao akt agresije. U samoodbrani ponekad dođe do ujeda. Zaštita štenaca je prirodan mehanizam kuja i svaki prilazak nepoznatih uglavnom završi ujedima.
Pored svih ovih nabrojanih situacija ujedi pasa nisu retkost ni u veterinarskim ambulantama. Žrtve su najčešće sami veterinari a ponekad i vlasnici. Strah koji osećaju u ambulantama ponekad prevagne i kako bi se odbranili od nekih neprijatnih ili bolnih postupaka pribegnu krajnjem odbrambenom sredstvu. Međusobni ujedi pasa ili ujedi ljudi se mogu preduprediti. Kada se govori o psima lutalicama, važno je znati da su oni po prirodi veoma plašljivi i da će se veoma brzo povući i skloniti kada naiđu na čoveka.
Samouvereno držanje koje ne pokazuje strah ključ je mirnog susreta sa lutalicom. Svako mahanje rukama, bacanje predmeta na psa i trčanje ovi psi mogu protumačiti kao agresivnost ili bežanje potencijalnog plena. U takvim situacijama, njihova se reakcija teško može predvideti a posledice mogu biti baš ujedi.
Kada govorimo o vlasničkim psima, prevencija ovakvih situacija se pre svega odnosi na dobru socijalizaciju ljubimca. Oni psi koji su sigurni u sebe, vlasnika i okolinu u kojoj se nalaze lako će se družiti is a drugim ljubimcima is a ljudima. Postupak socijalizacije treba započetu u što ranijem životnom periodu i to pre svega podrazumeva obuku psa na poslušnost, upoznavanje i kontakt sa nepoznatim psima i ljudima. Važan preduslov za izbegavanje incidentnih situacija je poznavanje pravila nas ljudi za prilazak psima i učenje dece tim pravilima. Više o ovim pravilima možete naći u tekstu:………………..
Povrede koje nastaju prilikom ujeda pasa i kod drugih pasa i kod ljudi mogu biti prilično ozbiljne. Posebnu pažnju treba posvetiti činjenici da ujedi pasa mogu da izazovu in eke ozbiljnije posledice od samih oštećenja tkiva. Tu pre svega mislimo na najopasniju zoonozu – besnilo koje se prenosi upravo pljuvačkom zaražene životinje koja se u žrtvu unosi putem ujeda. O tretmanu ujednih rana kod pasa i ljudi kao i o postupcima u slučaju ovakvih incidenata saznajte više u tekstu:……………………..
