Ušni šugarac ili Otodectes Cynotis je parazit koji izazva jedno od najčešćih oboljenja uha kod pasa. Ova vrsta šugarca nastanjuje spoljašnji ušni kanal vašeg ljubimca i vrlo se lako prenosi sa životinje na životinju, a retko i sa životinje na čoveka. Ovo oboljenje je nešto prisutnije kod pasa sa spuštenim ušima, kao što su koker španijeli, labradori, zlatni retriveri, seteri kao i kod onih koji imaju nešto više dlake u ušnom kanalu. To su vestiji, maltezeri, bišoni i slične rase.
SAZNAJTE VIŠE O: Herpes – virusna infekcija pasa
SIMPTOMI
Kada šugarac nastani spoljašnje uvo vašeg psa, on se slobodno kreće i hrani se tečnostima tkiva i epitela što dovodi do iritacije uha vašeg ljubimca. Nakon toga dolazi do pojačanog lučenja cerumena čija boja poprima tamniji izgled. Kretanjem i ishranom ovog parazita po površini ušnog kanala, kod psa se javljaju SVRAB i IRITACIJA. U tom slučaju ćete vrlo lako prepoznati da se kod vašeg ljubimca razvilo ovo oboljenje. Naime, pas počinje preterano da češe ušnu regiju, pomera glavu brzo i često u jednu, pa u drugu stranu, izrazito je nervozan i uznemiren. Budući da iritacija poprima sve veće razmere ukoliko se ne tretira, ušni kanal će biti sve više osetljiv, pa ukoliko se zagledate u uho primetićete ranice i kraste od češanja. Kao što je navedeno, šugarac uglavnom nastanjuje spoljašnji ušni kanal, ali ukoliko se ovo oboljenje zapusti i ne tretira, onda može doći i do prodiranja parazita u srednje i unutrašnje uvo, što dovodi do probijanja bubne opne, dok su ekstremni simptomi početak slepila i upala mozga. Zbog svega navedenog, ne treba posebno isticati da je neophodno da se što pre obratite veterinaru čim uočite bilo koju od navedenih manifestacija.
Najveća opasnost od ušnog šugarca zapravo preti od razvitka sekundarnih bakterijskih infekcija kožnog dela ušiju. One nastaju kao posledica češanja i predstavljaju pravi izazov za veterinare. Pored toga, stalno mlataranje glave zbog svraba i neprijatnosti može da dovede do udaranja uha o čvrste premete i delove nameštaja. Tada može doći do pucanja krvnih sudova u ušnoj hrskavici što se manifestuje stvaranjem ušnog hematoma. Ovo stanje zahteva lakšu hiruršku intervenciju.
DIJAGNOZA I TERAPIJA
Dijagnoza se može utvrditi tek kada se ljubimac odvede kod veterinara. Uzima se uzorak sadržaja iz uha koji se posmatra pod mikroskopom i samo na ovaj način se može utvrditi da li se radi o šugarcu ili o nekom drugom potecijalnom uzročniku. Ono što je vrlo važno je da budete što detaljniji i da vašeg veterinara upoznate sa svim činjenicama o simptomima koji su pratili vašeg ljubimca. Takođe je neophodno da budete potpuno iskreni i da obavestite veterinara ukoliko ste sami pokušali da tretirate ovaj problem. Tada će veterinar sve ove informacije moći da uklopi sa dobijenim rezultatima, i da na osnovu kompletne slike postavi adekvatnu dijagnozu.
Pre sprovođenja terapije, neohodno je prvo detaljno očistiti ušno područje kako bi propisana terapija imala što bolji učinak. Najčešće se sprovodi terapija primerenim insekticidima, antiparaziticima koje je propisao veterinar. Vreme tretmana zavisi od toga koliko je sama infekcija napredovala, a uglavnom se radi o vremenskom periodu od trideset dana.
PREVENTIVA
Najbolja preventiva je na prvom mestu pregled ušiju posle boravka u prirodi ili druženja sa većim brojem pasa. Obratite pažnju na prve simptome i odmah potražite pomoć veterinara. Pored toga, održavajte higijenu ušiju vašeg ljubimca. Preporuka je da se uši psa čiste bar jednom nedeljno, a da se pri tom strogo izbegava korišćenje hidrogena i štapića za uši jer je moguće na taj način povrediti bubnu opnu ljubimca. U održavanju higijene uha mogu se koristiti za to specijalno razvijene tečnosti. Postupak čišćenja se sastoji u tome da se tečnost sipa u ušni kanal, a da se potim ušna školjka masira kružnim pokretima. Nakon toga je neophodno pokupiti ostatke tečnosti i nečistoće parčetom vate ili gaze. Posebno obratite pažnju ukoliko u vašem domu postoji više ljubimaca, jer je šugarac lako prenosiv između životinja.
