“Ono što te ne ubije, to te ojača”, poslovica je koju neretko koristimo u teškim trenucima da bi se motivisali i nastavili dalje. Međutim, retki su oni koji nakon pretrpljene traume uspeju da se sasvim oporave i izvuku pouku iz nesreće koja ih je zadesila.
Junak naše priče, četvorogodišnji mešanac Bun, spada u one malobrojne koji su svoju ličnu patnju pretvorili u razlog da pomažu drugima, da bi baš kao i on prevazišli životne nedaće.
Pročitajte i ovo: JEVTA – Život koji prolazi u ČEKANJU da ga neko izabere i da mu POKLONI DRUGU ŠANSU.
Pre nekoliko godina, kada je imao samo nekoliko nedelja, Bunovi prethodni vlasnici su mu namerno odsekli zadnje noge, učinivši ga potpuno nesposobnim da hoda. Zatim su ga odveli u lokalno prihvatilište za pse, sa namerom da ga uspavaju. Međutim, kada su ga ugledali tako bespomoćnog i izmaltretiranog, radnici prihvatlišta su se toliko uznemirili da su , ispostaviće se na sreću, zaboravili da popune dokumentaciju za eutanaziju.
Tanja Dijable, osnivačica neprofitne organizacije “Joey’s P.A.W” koja je finansirala preko 700 pasa kojima je potrebna protetika i invalidska kolica, pronašla je Buna preko Fejsbuka i od starta naslutila da ima veštine i resurse potrebne nesrećnom štenetu da se oporavi. Odlučila je da ga neguje kod kuće, zajedno sa drugih šest pasa sa posebnim potrebama koji su već bili pod njenom brigom, a sa krajnjom namerom da Bunu, kada se malo oporavi, nađe drugi dom i vlasnike.
Ali čim je videla ovog psića uživo, shvatila je da će to biti nemoguća misija. “Bila je to ljubav na prvi pogled. Jednostavno nisam imala srca da ga prepustim nekom drugom”, izjavila je ona za Daily Paws.
Po prvi put u svom životu, Bun je osetio šta znači bezuslovna ljubav, zahvaljući brizi svoje nove vlasnice, kao i društvu ostalih štenaca poput njega, sa kojima je rastao. Pored toga, za njega su napravljena i posebno prilagođena invalidska kolica, pomoću kojih su štenci sa dve noge mogli da se koliko-toliko kreću.
“Od momenta kada je prvi put probao kolica, više ništa nije bilo isto. Tada sam ga prvi put i videla kako veselo maše repom. I dalje se sećam tog prizora sa suzama u očima, za mene je to i dalje toliko emotivno”, rekla je Dijable.
Pročitajte i ovo: ŠAPA UMESTO POTPISA: U Brazilu donet STROŽI zakon o zaštiti životinja
Ono što ju je toliko fasciniralo kod Buna, još u doba kada je bio samo malo, izmučeno štene, bilo je njegovo mirno i staloženo držanje, nimalo karakteristično za traume koje je prošao. Kako je vreme prolazilo, a fizičke i emotivne rane zaceljivale, Dijable je počela da uviđa njegov potencijal kao terapeutskog psa.
Kada se konačno izlečio, Bun je brzo prošao neophodnu obuku i počeo da volontira u dečijoj bolnici i na međunarodnom aerodromu u Pitsburgu. Danas, njegova pitoma priroda pomaže ljudima koji se plaše pasa, naročito deci, da se uvere u svu lepotu i nesebičnost ovih plemenitih bića.
Pored ovog volonterskog rada, Bun uveseljava hiljade ljudi i preko svog Instagram naloga , gde svakodnevno mami osmehe neodoljivim fotografijama, prepoznatljivim po njegovom omiljenom modnom detalju – leptir mašnama kojih ima preko 350!
Koliko je Bunovo prisustvo oplemenilo život njegove vlasnice, najbolje govori činjenica da joj je poslužio kao inspiracija za njenu novu knjigu za decu “Bun sa mašnom”. Njome želi da inspiriše decu da slede svoje snove bez obzira na okolnosti, baš kao sto je i njen Bun uradio.
Izvor: Daily Paws
