Lolu su pronašli sasvim slučajno, ali nisu okrenuli glavu. Pomogli su istog trena kada su je videli. Dovezli su je kod veterinara, platili prvi račun i predali ovu kucu Udruženju za zaštitu životinja Borske šape, koja uopšte i ne liči na psa… Lola je na sigurnom, pod terapijom je, obaveštavaće nas o njenom daljem stanju. Oni se zahvaljuju Saši i Loli koji su spasili ovu kucu.
Kako je nađena Lola:
“Nakon završenog Rtanjskog polumaratona sedeli smo u centru Boljevca i čekali da počne ceremonija proglašenja pobednika. Odjednom nam je prišlo neko stvorenjce i trebalo je par sekundi da shvatimo da se radi o minijaturnom psu. Nikada nešto ovako zapušteno i jadno nismo videli u centru naseljenog mesta. Od ućebane dlake nije mogao normalno da gleda, sa svih strana su visila klupka i froncle spljeskanog utabanog krzna, a životinjica je delovala i izgladnela.
PROČITAJTE I:
“TATA ULOVIO BAMBI”: Postavljena fotografija deteta sa UBIJENIM LANETOM! (VIDEO)
LJUBAVNOJ PRIČI DOŠAO KRAJ: Klepetan se VIŠE NIKADA NEĆE VRATITI svojoj Malenoj! (VIDEO)
HVALA TI DOBRI ČOVEČE: Ovaj sveštenik iz Brazila nesebično POMAŽE PSIMA SA ULICE! (VIDEO)
Od silnog ležanja u sklupčanom položaju (ili možda boravka u nekakvom kavezu?) leđa su se pretvorila u grbu, a na zadnjem delu tela je krzno bilo okićeno sa mnogo piljevine, po čemu se vidi da je kuca u blizini pronašla neko kakvo bilo toplo sklonište. Jedno oko je prevučeno belom skramom, a drugo je izgledalo zdravo. Nismo kod sebe imali ništa od hrane ali smo svaki trenutak pre, za vreme, i posle proglašenja (jer su nas naizmenično zvali na podijum) iskoristili da prstima raščešljamo i otkinemo što više te izumrle i otpale dlake koja je formirala grudvice, dok su ispod po krastama i oderotinama desetine buva jurcala tamo-vamo po isperutanoj i ispucaloj koži.
Nakon toga smo otišli u hotel gde je nakon tri večere i kupanja pola noći prespavala sklupčana u najskrovitijem uglu sobe pod krevetom, a negde od 2 ujutru se izvukla odatle i legla na udobniju i topliju tepih stazu. Između naleta češanja je uprkos tome što smo je osušili fenom i pokrili svo vreme drhtala jer joj je zbog nedostatka dlake i neuhranjenosti verovatno hladno i zbog niskog metabolizma, pas se jednostavno – hladio.
Odmah ujutru smo izguglali gde se nalazi najbliža veterinarska stanica ali smo prvo svratili u kinesku radnju i kupili češalj i makaze pa u parkiću dodatno ošišali ućebana i slepljena mesta a ostatak raščešljali da bi se tako usput rešili barem dela buva.
Lokalni veterinar je potvrdio da psić ima nižu temperaturu od uobičajene, demodikozu, paradentozu, jedno oko verovatno pred trajnim gubitkom, međutim i od ovo malo šetanja i od tri obroka preko noći već je delovalo da za trunku normalnije hoda, do podne se već oslanjalo na sve 4 noge više manje ravnomerno a i grbica se za nijansu poravnala mada je to još uvek delovalo jezivo.
U međuvremenu smo kontaktirali najbliže udruženje za pomoć životinjama u Boru, i kroz samo nekoliko poruka uspeli da se dogovorimo kako da pomognemo psiću (ženkica je u pitanju). Spakovali smo se u auto i otišli u Zaječar kod veterinara koji važi za najboljeg u celoj istočnoj Srbiji da bi se tamo sreli sa dve volonterke koje su iz Bora došle po istom zadatku, dovele su psa na rendgen.
Analiza krvi je za par minuta pokazala najgore moguće rezultate, svega čega je trebalo da ima nije bilo ni trećinu vrednosti, a sve čega nije trebalo da ima u krvi bilo je pet puta više, pravo je čudo kako je pas još uvek bio živ. Sačekali smo još par desetina minuta da se urade drugi testovi jer ta ambulanta ima i neverovatno dobro opremljenu laboratoriju, i nakon što smo prema mogućnostima (ipak smo bili na putovanju) ostavili neki minimalni prilog za troškove pregleda i lečenja, oprostili smo se od psića i tih divnih volonterki.
Psić će biti smešten na sigurno mesto, imaće redovne obroke sa naglaskom na poboljšanju krvne slike jer odatle sve počinje, a nakon tog prvog da kažem karantina će se nastaviti sa lečenjem kože, i nadamo se i oka. U karton je moralo da se upiše neko ime psa pa smo je krstili prema onome kome je prvom prišla – Lola.
Čim se bude osećala zdravije više će se i kretati pa će se i kičma valjda vratiti u normalno stanje, svaki maraton počinje prvim korakom i presrećni smo što smo pomogli da se taj korak napravi jer ovaj pas u ovakvom stanju sigurno ne bi preživeo ni prvo zahlađenje a kamoli zimu.
Kad smo se vratili iz Zaječara i zastali da u prodavnici u centru Boljevca nešto kupimo, košava je trotoarom pronela jedan od juče ošišanih čuperaka, kao da je kuca poželela da nam kaže da joj je već malo bolje, i da nas nije zaboravila.”
Bravo dragi ljudi, tako treba!
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
