Naslovna PETOPEDIJA PSI ZLOČIN BEZ KAZNE: Da li su trovači životinja zaštićeni zakonskim odredbama? (VIDEO)

ZLOČIN BEZ KAZNE: Da li su trovači životinja zaštićeni zakonskim odredbama? (VIDEO)

0
zlocin bez kazne petface

Iako je trovanje životinja prepoznato u našem pravnom sistemu kao ozbiljan problem i regulisano različitim zakonskim rešenjima, istraživanje koje je sproveo Petface pokazuje da nema gotovo nikakvih pozitivnih pomaka u sprečavanju ili sankcionisanju počinioca. Veliki broj slučajeva o kojima smo pisali tokom prošle i ove godine ukazuje na to da se, i pored pooštravanja kazni trovači i dalje veoma lako odlučuju da ugrožavaju vlasničke i ulične pse. Nažalost, u opasnosti nisu samo psi već i ljudi, a pre svega deca.

Zvanični podaci o broju prijavljenih slučajeva, onima koji su procesuirani i dobili svoj epilog kroz sudske postupke su gotovo potpuno nedostupni. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i tužilaštvo nisu Petface-u dostavili odgovore i podatke o ovim slučajevima. Informacije koje smo dobili od Udruženja koja se bave zaštitom životinja pa i pojedinaca koji su bili suočeni sa ovim problemom govore u prilog tvrdnji da su procesuirani slučajevi izuzetno retki. Razlozi za to leže u činjenici da je cela procedura prijavljivanja i sprovođenja postupka komplikovana, skupa i gotovo u potpunosti prepuštena vlasnicima otrovanih životinja.

PROČITAJTE PRVI TEKST NAŠEG ISTRAŽIVANJA:

TROVANJE PASA – KOGA JE BRIGA!

Ko je još nadležan za trovanje životinja

Nadležnosti u slučaju trovanja životinja ima i Ministarstvo poljoprivrede koje propisuje supstance koje su dozvoljene za korišćenje u proizvodnji biljaka. Kada ovorimo o inspekcijskim organima ovim problemom se bave: Veterinarska inspekcija u slučajevima trovanja domaćih životinja; Inspekcija za zaštitu životne sredine nadležna je za divlje životinje i zaštićene vrste; Šumarska inspekcija u slučajevima trovanja lovnih vrsta, a za otrove je zadužena Fitosanitarna inspekcija.

Trovanje psa ili nekog drugog ljubimca je veoma traumatičan momenat za svakog vlasnika. Obično se u toj situaciji ne misli o zakonskim procedurama za gonjenje počinioca tog krivičnog dela, već vlasnik pokušava da pruži prvu pomoć svom ljubimcu i vodi ga veterinaru kako bi mu spasao život. Zakon propisuje da smo dužni da slučaj prijavimo nadležnim institucijama, koje su sa druge strane obavezne da slučaj ispitaju i sprovedu odgovarajući postupak. Međutim, kako to zaista izgleda u praksi?

trovanje u kosovskoj petface

Ukoliko primetite slučaj trovanja životinje, ili ste vlasnik te životinje to morate prvo prijaviti policiji. Policija treba da izađe na lice mesta, napravi zapisnik i obavesti nadležno tužilaštvo, odnosno Prvo osnovno javno tužilaštvo. Posle toga, sve što sledi kako bi se potvrdila sumnja na trovanje i došlo do sudskog postupka i kažnjavanja trovača pada na teret vlasnika ili Udruženja. I to zapravo predstavlja najveći problem. Uginula životinja mora biti obukciono pregledana na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu kako bi se uklonila sumnja da je uzrok neko oboljenje koje može da izazove iznenadnu smrt. Obdukcija košta 8.000 dinara! Prilikom tog pregleda, kada se otkloni sumnja na druge bolesti, uzima se uzorak želuca životinje i uz pristanak vlasnika šalje se na Vojnomedicinsku akademiju (VMA) u Beogradu, na analizu otrovne supstance. Cena analize otrova na VMA iznosi od 10.000 do 15.000 dinara u zavisnosti od broja uzoraka. VMA radi analizu na otrove iz grupa organofosfata, kumarina, kreozan i karbofuran. To je važno napomenuti, jer ukoliko analiza uzorka želuca ljubimca nije pozitivna na neku od ovih supstanci, smatra se da životinja nije otrovana. Analizu otrova radi takođe i Veterinarski-specijalistički institut Novi Sad. Naravno, u ove ustanove možete odneti na analizu i konkretan primerak otrova koji ste pronašli, a ne samo uzorak zeluca.

Kakve kazne propisuje?

Krivični zakonik Republike Srbije i Zakon o dobrobiti životinja su zakoni kojima se najdirektnije reguliše oblast trovanja životinja. Prema članu 269. „Ubijanje i zlostavljanje životinja“ novog Krivičnog zakonika iz 2019. godine onaj ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Zakon o dobrobiti životinja, iz 2009. godine, svojim poglavljen „IV kaznene odredbe“ se bavi više pravnim licima. Članu 82. propisuje: Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako: 18) hrani ili napaja životinju supstancama koje načinom upotrebe ili sadržajem mogu da izazovu nepotrebnu patnju ili bol životinje (član 7. stav 1. tačka 17).

Dakle, ova procedura nije nimalo jednostavna, prilično košta i zahteva dosta vremena i angažovanja. Naravno, svemu tome treba dodati i činjenicu da često nema konkretno osumnjičenih počinilaca pa sve to dalje komplikuje proces. Naime, retke krivične prijave se obično podnose protiv NN lica, a svima je jasno da policiji i tužilaštvu takvi slučajevi i nisu baš na vrhu liste prioriteta. Zbog svega ovoga, najčešće dolazi do odustajanja vlasnika od pokretanja postupka, odbacivanja prijava ili prekidanja postupka. Zbog svega ovoga, trovači najčešće ostaju neidentifikovani i nekažnjeni iako realno predstavljaju opasnost ne samo po životinje već i po ljude, decu i okolinu uopšte. Dokaz za to je veoma mali broj donetih presuda. Prema saznanjima portala Petface, ovakvih presuda je od 2000. do 2019. godine bilo manje od deset. Zvanične podatke nismo dobili iako smo tražili odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.

petface viber

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:

*Nije dozvoljeno preuzimanje celog ili delova teksta i grafičkih segemenata bez prethodne saglasnosti autora.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.