Naslovna PETOPEDIJA MAČKE Displazija kukova i laktova kod mačaka

Displazija kukova i laktova kod mačaka

0
PODELI
displazija kukova laktova
Rendgentski snimak displazije kukova
Rendgentski snimak displazije kukova

Displazija kukova i laktova podrazumeva specifične razvojne i druge anomalije koje obuhvataju zglob kuka, osnosno lakta. Displazija izaziva brojne i teške zdravstvene probleme. Srećom, ovo oboljenje nije toliko često kod mačaka i uglavnom je vezano za rasu MAIN COON. Displazija može dovesti i do degeneracije zglobova i nasledna je, te obolele mačke veoma često prenesu ovu bolest na potomke. Ovim se bolest širi i umnožava.

Simptomi
Kod displazije kukova javlja se greška pri razvoju, gde glava butne kosti i čašica na karlici ne odgovaraju jedna drugoj. Često ni tkivo raspoređeno na kuku nije dovoljno zategnuto, te glava butne kosti leže labavo i nepotpuno se zatvara zglob. Kod mladih jedinki se oboljenje teško primećuje i uglavnom se vide nepravilnost u hodu. Sa razvojem bolesti dolazi do još otežanijeg hodanja, mačke teško ustaju iz ležećeg ili sedećeg položaja, izbegavaju kretanje i bolno se oglašavaj prilikom kretanja. Zbog neravnomernog opterećenja pojedinih delova zgloba, kukovi se više troše te dolazi do habanja hrskavice zgloba, zadebljanja čaure zgloba o stvaranja koštanog tkiva na zglobu. Sve navedeno izaziva hramanje i jak bol kod mačke sa ovim problemom.

Dijagnoza i lečenje
Displazije kukova i laktova se dijagnostikuju se kliničkim pregledom i rendgenskim snimanjem kod veterinara. Kod rasa za koje se smatra da su predisponirane na ovo oboljenje savetuje se procena stanja kukova i laktova koju obavljaju posebno licencirani veterinari. Ova procena se radi sa 6 i 12 meseci života ljubimca. Na osnovu ovih procena blagovremeno se može pristupiti ranim oblicima terapije. Takođe, ukoliko se procenom utvrdi oboljenje, jedinka bi trebalo da se isključi iz reprodukcije kako se bolest ne bi širila na potomstvo.

3D prikaz displazije kukova
3D prikaz displazije kukova

U zavisnosti od stepena oboljenja i starosti mačke kao i troškova lečenja pristupa se terapiji. Kako je reč o neizlečivom oboljenju terapija se svodi na davanje medikamenata koji umanjuju bol, uz dodatak vežbi koje će ojačati muskulaturu i time smanjiti opterećenje na zglobovima i kukovima. Ukoliko se ustanovi da je mačka gojazna, neohodno je redukovati telesnu težinu. Na tržištu postoji i medicirana hrana, koja je izbalansirana i sadrži više sastojaka kaošto su glukozamin i hondroitin koji su bitni za funkciju zglobova.

Terapija smanjivanja bola ne daje dugoročno dobre rezultate pa se pristupa hirurškoj intervenciji. Prva tehnika podrazumeva odstranjivanje glave butne kosti pri čemu više nema kontakta glave i čašice kuka pa se tako obezboljuje ljubimac.

Mačka posle te intervencije koristi nogu uz nešto manje hramanje. Trenutno se razvija hirurška tehnika pod nazivom inpičment  kojom se stružu vrhovi izraslina i tako takodje obezboljivanje ljubimca.

Preventiva
S obzirom da se radi najčešće o naslednom oboljenju najbolju preventivu predstavlja isključivanje iz procesa priploda onih mačaka na kojima je utvrdjena pojava displazije na procenama putem radioloških snimanja u 6. i 12. mescu života.

POSTAVI ODGOVOR

Napišite svoj komentar
Unesite vaše ime

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.