Najčešće bolesti akvarijumskih ribica

U idealnim okolnostima – dobrim uslovima vode, sa raznovrsnom ishranom, nepretrpanom akvarijumu i okolini koja ne izaziva stres – vrlo se retko pojavljuju bolesti kod riba. Obično će se ribe razboleti samo kada nešto u okolini nije u redu ili kad se dodaje nova riba u akvarijum. Zdrave ribe po pravilu imaju jak imunološki sistem i sposobne su da se odupru mnogim patogenima, ali, ukoliko stres oslabi ribu, ona postaje prijemčivija na bolesti.

Postoji nekoliko uslova, uključujući nežive i žive faktore koji mogu dovesti ribu u stanje stresa. Među neživim izvorima koji mogu promeniti uslove za akvarijumske stanovnike su trovanje, neodgovarajuća temperatura ili pH vode i skladištenje kiseonika. Uzroci stresa kod ribe uključuju i žive patogene kao što su paraziti, bakterije, gljivice i viruse koji se veoma retko javljaju. Ovi patogeni su obično prisutni kad ostali uslovi oslabe ribu, ili kad se u akvarijum unese nova, bolesna ribica. Ostale ribe takođe su izvori stresa, naročito kada napadaju druge ribe.

Ono što je najveći problem kada su oboljenja akvarijumskih ribica u pitanju, jeste što se bolesti u akvarijumu šire mnogo brže nego u drugim sredinama. Kada riba počne da pokazuje znake bolesti, tada je već obično kasno za reakciju i lečenje, pa je preporuka akvaristima početnicima, da pomno prate ponašanje svojih podvodnih ljubimaca, jer samo praćenjem ponašanja i izgleda riba mogu da se na vreme uoče problemi sa zdravljem. Najčešći prvi simptom kod bolesti riba je promena ponašanja, koja se ogleda u tome da riba počne da pliva na leđima ili boku, zatim odbija hranu ili ne reaguje na okolinu. Takođe, kod određenih bolesti dolazi do veliki promena u izgledu ribe, pa ukoliko se pojave bele tačkica na telu, otok oka, promeni se boja tela ili bilo koji simptom koji ukazuje na promenu u odnosu na pređašnje stanje, kada je ribica normalno funkcionisala, treba potražiti pomoć stručnog lica ili akvariste.

PROČITAJTE I:

Kako količina vode utiče na težinu akvarijuma?

Kada su oboljenja akvarijumskih ribica u pitanju, ona se mogu podeliti na parazitska, bakterijska, gljivična i veoma retko virusna oboljenja.

U parazitska oboljenja spadaju Bolest belih tačkica i Baršun, čiji se simptomi ogledaju u promeni izgleda ribe. Kod bolesti belih tačkica pojavljuju se bele tačke po telu ribe, dok se kod Baršuna pojavljuju naslage koje podsećaju na prašinu. I jedna i druga bolest se uspešno leče ukoliko se sa tretmanom krene na vreme.

Gljivična oboljenja su uglavnom neposredna posledica bakterijskih infekcija i jakog pada imuniteta s kombinacijom lošeg kvaliteta vode, kao i nedovoljne filtracije. Najčešće se javljaju zajedno sa bakterijskim infekcijama kao što su Columnaris, Ispupčeno oko, Raspadanje peraja i Trbušna vodenica.

Od bakterijskih infekcija, posebnu pažnju treba posvetiti Ribljoj tuberkolozi, jer se radi o zoonozi, odnosno o bolesti koja može da se prenese i na ljude. Ukoliko se prenese na čoveka neće napasti pluća, nego kožu uzrokujući bolne ekceme kože, koji ponekad mogu dovesti do amputacije određenog dela zaraženog tela, npr. prst i slično. Teže posledice su izrazito retke, ali ne i nemoguće.
Pošto je ovo unutrašnja bakterijska infekcija obično se simptomo uoče prekasno.

Uzroci ove bolesti su isti kao i kod ljudske tuberkuloze, a to su neodgovarajući uslovi u akvarijumu, pad imuniteta ribe, nedovoljna filtracija i neodgovarajuću ishrana.O načinima lečenja akvarijumskih ribica, veoma je nezahvalno govoriti, pa je opšta preporuka da potražite pomoć stručnjaka ili iskusnih akvarista, ukoliko primetite bilo kakav problem ili promenu kod svojih akvarijumskih ribica.