Papagaji u svakoj kući u kojoj se odgaja postaju prava razonoda jer su po prirodi veoma vesela i zanimljiva ptice. Ovo su gotovo jedini kućni ljubimci koji mogu naučiti da govore, tj. da oponašaju ljudski glas. To i jeste najčešći razlog držanja papagaja za kućne ljubimce. Neki samostalno uče reči ili počinju da oponašaju zvukove oko sebe ali sa većinom treba dosta raditi kako bi naučili veći fond reči. To može biti jako zabavno ali i prilično nezgodno ukoliko papagaj nauči neke psovke ili počne da oponaša zvuk iz okoline koji mogu uneti zabunu kod ukućana. Obično su to zvuci zvona telefona ili zvono na ulaznim vratima. Iako se smatra da govor kod papagaja nije povezan sa inteligencijom činjenica je mnogi nauče da zvižduću čitave pesme, da izgovaraju cele rečenice, pa čak i da odgovaraju na postavljeno pitanje. Čak i tigrice, koje ne spadaju u najinteligentniju grupu papagaja, mogu da nauče da govore ako im se svakodnevno ponavljaju iste reči. Papagaj je u stanju da podržava ljudski glas i reči, zahvaljajući naročitom obliku svog jezika. On to čini veoma verno pa mi kažemo da papagaj „govori”. Kad živi u šumi, on oponaša glasove drugih životinja. Treba znati da je njegov pravi glas piskav i nimalo prijatan. Papagaj, zapravo, ne govori kao mi, što znači da nije sposoban da se izražava razumnim govorom. On samo manje ili više uspešno imitira glasove. Njihov jezik je prilično debeo, a kljun je povijen što i omogućava oponašanje glasova. Zanimljivo je i to, da je utvrdjeno da papagaji uživaju u oponašanju zvukova koji ih okružuju pa vrlo često nauče i mnoge druge zvuke.Učenje govora zavisi od same ptice i vremena i pažnje koja se posveti ovom procesu. Ipak, neki papagaji nikad ne progovore, bez obzira na trud koji ste uložili da ih naučite.
To se češće događa sa ljubimcima koji su direktno doneti iz divljine, dok se kod ručno hranjenih to dešava veoma retko. Kako bi papagaji naučili da govore, oni moraju biti izloženi ljudskom govoru. To se može redovnim razgovorom sa papagajem, držanjem ljubimca u prostoriji u kojoj ukućani međusobno razgovaraju ili ostavljanjem uključenog televizora ili radija.
Navikavanje na ljudski govor predstavlja važan deo u procesu učenja. Ukoliko vlasnici papagaja žele da njihovi ljubimaci ’’propričaju’’ moraju im svakodnevno sa razumevanjem pričati. Ponavljanjem reči često i polako, ujednačenim tonom omogućiće papagajima da zapamte intonaciju glasa vlasnika i počeće sa oponašanjem. Najbolje je ponavljati papagajima reči dok se hrane. Takođe, veoma je važno da se ponavljaju uvek iste fraze pri dolasku u dom ili pri izlasku iz njega. Treniranje govora papagaja započinje se pre svega zvižducima i ponavljanjem neke pevljive melodije. Kada se primeti da su papagaji uspeli da oponašaju zadatu melodiju, prelazi se na pričanje jednostavnijih reči, a kasnije i celih fraza. Papagaji pažljivo slušaju zvuke oko njih i pokušavaju automatski da ih ponove i interpretiraju.
Primećeno je da papagaji vole entuzijazam, pa će puno pre usvojiti reč koja u sebi krije neko uzbuđenje nego onu koju ste smireno izgovorili. To je ujedno i razlog zašto papagaji brže uče psovke od drugih reči. Papagaji mogu zaboraviti reči koje ne čuju redovno, zato je potrebno redovno ponavljati i reči koje je već usvojio. Zanimljivo je da su mužjaci skloniji usvajanju novih reči od ženki, iako to nije strogo pravilo.
U učenju papagaja govoru, strpljenje vlasnika igra najvažniju ulogu. Dešava se da protekne i više godina da ljubimac ne progovori. U takvim situacijama ne treba odustajati jer iskustva govore da oni ipak počnu da pričaju i i to tako što upotrebljavaju reči koje su dosta davno čuli. Odnos poverenja i obostrane privrženosti je veoma važan pa je i količina govora i fond reči proporcionalan uloženom trudu u učenju i pažnji koja se posvećuje ljubimcu.
