Kako mi je moj udomljeni pas promenio život: U prilog tezi da se čovek u dodiru sa životinjma oplemenjuje, govori i naša sledeća priča. Naime, Kristi Fajfer je objavila svoju ispovest na sajtu Animal Rescue, sa ciljem da dočara koliko je za njen život bio značajan momenat kada je udomila psa. U želji da vam dočaramo emociju sa kojom je ova žena sročila svoja osećanja u priču, tekst vam prenosimo u originalu:
– Kada sam prvi put dovela Džordana kući, pre četiri godine, mislila sam da mu pružam šansu za novi život. Kako sam samo pogrešila!!! On je meni omogućio početak jednog novog života, koji mi je do tada bio stran. Istina je da imao neke posebne potrebe, koje su nastale zbog načina na koji je on tretiran u prošlosti. Istina je da sam ih imala i ja, a da je Džordan na neki način to osetio i uspeo je da zaceli parčiće moje slomljene duše, i to bez reči. Čim je došao u moj dom, ja sam odmah počela da brinem o njemu, da ga masiram, da mu pomažem koliko god da je on to zahtevao, istovremeno i on je to radio za mene. Samo što ja nisam to odmah shvatila.
Pročitajte još:
ZA PRIMER: Džordž Kluni udomio psa iz azila!
Gotovo odmah, ja sam primetila napredak iz dana u dan u njegovom stanju i ponašanju. Iskreno, to je najveličanstvenija stvar kojoj sam ja do sada prisustvovala.. Pitala sam se kako može da oprosti ljudima, čije ponašanje mu je toliko bola nanelo i da ponovo veruje čoveku. To što sam svedočila o njegovom napretku i poverenju koje je imao u mene duboko me dotaklo. Takav njegov stav je i mene inspirisao da u bolnim situacijama reagujem kao što je on reagovao. Ako je on mogao da prevaziđe to što su mu isekli uši makazama i ostavili ga zavezanog za poštansko sanduče, po ciči zimi, u sred januara, da umre, kako bih ja mogla da se žalim na bilo šta?!
Zbog njega takvog, ja sada mogu da se suočim sa bilo čim, zato što sam zahvaljujući njemu spoznala lepotu takvog pogleda na život. U stvari, shvatila sam koliko je on jak i koliko je njegovo srce veliko kad može da oprosti takvo zlodelo, naneto od onih kojima je verovao. Stoga, on me je naterao da se suočim sa stvarima sa kojima do tada nisam mogla, sve dok se on nije pojavio u mom životu. On je svetlost u mom srcu i ja se iskreno nadam da je on bar negde svestan koliko mi znači. Svakog dana mu pevam: “Ti si moje sunce, moje jedino sunce, činiš me srećnom….”.
I za kraj – Džordan me je stvarno spasio, a ja se samo molim da sam uspela da mu pružim svu ljubav koju je on zaslužio, a koja mu je bila preko potrebna.
Pročitajte još:
DIVNE VESTI: Udomljen pas koji je bio živ zakopan!
Mi smo duboko dirnuti ovim tekstom, a nadamo se da ćete biti i vi. Zaključak izvucite sami, a mi Džordanu i Kristi želimo još puuuuunooo zajednički provedenih, nasmejanih trenutaka.
