valabi pomaže devojčici: Svakodnevno nailazimo na priče u kojima životinje pomažu ljudima u prevazilaženju mnogih problema i trauma. To je slučaj i sa našom današnjom pričom, u kojoj jedna devojčica pati od anksioznosti, a odnedavno joj u borbi protiv napada panike pomaže nesvakidašnji terapeut – valabi.
Pročitajte još: NOVOSTI: zooterapija ili kada nam životinje pomažu da ozdravimo
Četrnaestogodišnja Porša Net iz Oregona, polovinu svog mladog života pati od anksioznosti – stanja je praćeno osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi. Ovaj poremećaj karakteriše se ubrzanim ili usporenim lupanjem srca, znojenjem, nesanicom, noćnim morama, opstipacijom. Simptoma je zaista mnogo, a oni se svake osobe manifestuju različitim intenzitetom. Kod Porše, napadi panike su se, po njenim rečima, dešavali bar tri puta nedeljno, a ona i njena porodica, pokušavali su različitim načinima da im se suprotstave. To je trajalo sve dok devojčica sama pred svoju porodicu iznela ideju o kućnom ljubimcu i to ne bilo kakvom, već valabiju, vrsti kengura. Ova ideja je toliko zaokupila Poršu, da je pripremila čitavu prezentaciju, putem koje će ubediti svoje roditelje u svoju zamisao.
I konačno, pre otprilike tri meseca, u dom porodice Net stiglo je mladunče valabija Momo, koji je ubrzo postao melem za Poršino uplašeno srce. Naime, trenutak kada je ovaj mališan prešao kućni prag, istovremeno je bio i trenutak kada su njih dvoje postali nerazdvojni. Da li na povocu ili u nosiljci, ovaj deset meseci star valabi, Porši pravi društvo u školi, na košarkaškim utakmicama, jednom rečju – svuda. Koliko je Porša ozbiljno shvatila svoju ulogu govori i činjenica da ona ustaje svako jutro u 4 sata, kako bi svog prijatelja nahranila flašicom mleka.
Nakon tri meseca, četrnaestogodišnjakinja kaže da se broj njenih napada umanjio za čak 70%:
–Patim od napada panike od svoje šeste godine. Od kada je Momo došao, oni su dosta ublaženi. Kad god se osećam loše i počnem da plačem, on mi skače u naručje i priljubljuje se uz moj vrat da me smiri. Moj valabi mi drži fokus na lepe stvari, kada počnu da me opsedaju negativne misli.
Devojčicina mama Rejčel rekla je:
–Kako je Porša rasla, njeni napadi postajali su sve učestaliji. Tokom leta, bili smo u publici na jednom događaju, a moja ćerka je počela da plače i da se trese. Napad je trajao 15 minuta i mi smo se stvarno zabrinuli.Tako nešto se dešavalo bar tri puta nedeljno, dok Momo nije došao. Sada kad je on tu, mi smo bukvalno zaboravili na njen problem sa kojim smo se borili 8 godina.
O tome koliko se njena kćerla promenila, Rejčel je opisala sledećim rečima:
–Ona je sada druga osoba. Učestvuje u školskim aktivnostima, oseća se sigurnijom i samouverenijom u kontaktu sa drugim ljudima. Oni se doslovno ne razdvajaju. Da se razumemo, ja ne mislim da je njegovo prisustvo kao “čarobnim štapićem” popravilo stanje, ali njegov uticaj na moju kćer je neverovatan. On nju toliko umiruje da ja nemam reči da to opišem.
Pročitajte još: Iskreno prijateljstvo: Autistični dečak i napušten pas NAJBOLJI PRIJATELJI!
Čovek se u dodiru sa životinjama oplemenjuje, a to je poruka koju je ova priča nama donela. Ovo je priča koja nas je istinski dirnula, a ostalo nam je samo da Porši i njenom malenom prijatelju poželimo još mnogo bezbrižnih i nasmejanih trenutaka.
