Psiholog Ivan upozorava: Nasilje nad životinjama indikator je mogućeg nasilja nad ljudima!

Nasilje nad životinjama nažalost ne jenjava. U njemu učestvuju svi – i deca škloskog uzrasta i stariji u poodmaklim godinama! Kako je za portal www.appi.ba objasnio Ivan Kuč, psiholog, pedagog i andragog, nasilje nad životinjama indikator je mogućeg nasilja nad ljudima!

– Nažalost i ne tako retki slučajevi zlostavljanja životinja i nehumanog odnosa, lakše prolaze nekažnjeno nego situacija da pas socijalizovan, vakcinisan, čipovan, negovan se nađe na nekoj javnoj površini i uznemiri neku osobu koja nema pozitivne stavove o držanju kućnih ljubimaca jer ima iracionalne strahove ili jednostavno negativne stavove o druženju sa životinjama. Imali smo nekoliko primera da se na dnevnom redu skupština grada odnosno opština nađe predlog da ljudi koji drže u stanovima pse moraju tražiti dozvolu od svih komšija u tom ulazu da zadrže svog ljubimca. Ljubitelje pasa je to svakako užasavalo jer su male šanse da baš svaki komšija bude jedinstven u svom razmišljanju, a to je i praktično nemoguće, istakao je Kuč.

Pročitajte još:
JOŠ JEDNO UŽASNO NASILJE: Maleni terijer vuče kolica sa čovekom! (VIDEO)

Postavlja se pitanje da li se u državama lakše toleriše nasilje nad životinjama nego nečija želja da živi u njihovom društvu? Da li nas kao civilizovano i demokratsko društvo treba zainteresovati porast nasilja nad životinjama i nerešena pravna pitanja u pogledu toga.

– Problemu se naravno može pristupiti sa više aspekata, pa i pravnog ali ovoga puta APPI akcenat stavlja na “psihički aspekt”, odnosno motivaciju osobe da zlostavlja životinju, da je prezire a kao najekstremniji vid i brutalno ubije. Evo zašto je za sve nas važno da znamo ko su zlostavljači životinja, koja to oni latentna ponašanja skrivaju a koja mogu biti usmerena i prema ljudima… Da li nas još učitelji vaspitavaju da „ko voli životinje voli i ljude“ i da li uopšte i psiholozi u tome vide neku vezu, dodao je Kuč.

Prebijanje, vešanje, trovanje, klanje, paljenje i slično se u medijskim izveštajima pominju kao oblici nasilja čoveka nad životinjom i to najčešće na slabijim životinjama, psima i mačkama koje nisu u mogućnosti da pruže otpor i da se odbrane. Mnogi psihološki teoretičari su se bavili uzrocima patološke agresivnosti i vrlo često usaglašavali da su njeni koreni u devijantnom odrastanju i problematičnom detinjstvu.

Pročitajte još:
Još jedna javna ličnost podržala prava životinja: „Postajem vegan. Spaliću sve bunde“!

– Razvoj ličnosti pod uticajem je genetike, vaspitanja, odnosno društva ali i same aktivnosti pojedinca. Šta je u konkretnim slučajevima mogao biti uzrok agresivnog ponašanja prema nekoj životinji svakako se mora kroz individualan slučaj objašnjavati ali je uočeno da upravo osobe sa poremećajem ponašanja i ličnosti su sklone ovom vidu nasilja, te da psihopate u svom životnom iskustvu imaju zlostavljanje životinja u detinjstvu. Nedostatak empatije, odnosno sposobnosti da se uživimo u emocionalno stanje, mišljenje i ponašanje drugog bića uz impulsivnost, bes, frustraciju i slično svakako su razlozi zašto je neko u stanju da muči i brutalno ubije životinje. Zlostavljač, nasilnik u svemu tome oseća zadovoljstvo u nanošenju boli drugome što je svakako indikator nenormalnosti. Za žrtve biraju slabije ljude ili životinje koje su im svakako i dostupnije jer je manji strah od kazne, ali u prilici da će se provući nekažnjeno neće prezati ni od sadizma nad decom, starima, osobama sa teškoćama u socijalnom učestvovanju i sl, istakao je psiholog!

Postoji i tendencija zlostavljača da ponovi svoj postupak prema slabijem od sebe. Motivacija zlostavljača za psihoterapiju i lečenje je nedovoljna jer se ne žele lečiti od nečega u čemu uživaju a i vrlo često traže i pronalaze razloge i opravdanja zašto su prema nekome bili nasilni.

Najbolja preventiva bi se ostvarila kroz zakonske okvire i strah od kazne.

Izvor: Asocijacija  psiholoških i poligrafskih ispitivanja