Lusina priča počinje 1. aprila 2018. godine i nije bila šala. Lusi je bila vlasnički pas, nečipovan. Od ljudi kod kojih je bila dobijala je samo osnovno, vodu i hranu. Zdravstveno je bila zanemarena.
-Kada smo dobili prvu sliku, bili smo preneraženi izgledom njene kože i tužnim pogledom koji moli za pomoć. Iako nismo imali smeštajnih kašaciteta zbog teškog fizičkog stanja jednoglasno smo se dogovorili da ćemo je zbrinuti, navode za Petface iz Borskih šapa.
PROČITAJTE I:
Stari pas PLAČE BEZ SVOG VLASNIKA, zato su našli neverovatno rešenje! (VIDEO)
Borske šape kažu da je narednog dana pas uzet od vlasnika i odveden veterinaru po prvi put.
-Dijagnoza je bila demodeks u poodmaklom stadijumu kao i papilomi na ustima i u njima. Kao terapija uključene su vitaminske injekcije, preparati za podizanje imuniteta… Borba za poboljšanje njenog fizičkog zdravlja trajala je mesecima. Za svo to vreme, sa Lucy se radilo i na njenoj socijalizaciji kako u odnosu na druge pse tako i u odnosu na ljude, kažu iz Borskih šapa.
Bežanje od ljudi i pogled pun straha zamenili su kroz par meseci prevelika radost u prisustvu ljudi, konstantno traženje pažnje, uživanje u igri sa drugim psima i šetanje sa ljudima.
-U procesu oporavka je i sterilisana. Naučena je na povodac, zna sve komande, i u svakom trenutku kada je budna ispoljava bujicu energije i elana. Njeni staratelji su sa nama podelili i to da ona redovno komunicira i priča sa njima na nekom svom jeziku koji i oni postepeno uče. Nakon tačno 6 meseci, uspona i padova, ozdravljenja i odrađenih svih potrebnih testova, Lucy je dobila i svoj pasoš i otišla u svoj zauvek dom u Švajcarsku gde živi sa ljudima koji je tretiraju kao ravnopravnog člana porodice, ističu iz Borskih šapa.
Svim ljudima iz udruženja mnogo nedostaje, ali slike iz njenog sadašnjeg života ispunjavaju neopisivom radošću svu tugu za njom.
-Ovakve nas priče podstiču da idemo dalje i trudimo se još više. Njihov život je u našim rukama, trudimo se da što veći broj pasa ovako usrećimo, jer onda smo srećni i mi, zaključuju iz ovog udruženja.
Ovakve priče nas uvek ponovo ohrabre! BRAVO!