Terenska ekipa Skloništa za nezbrinute životinje Grada Zagreba krajem maja u šumi u Odranskom Obrežju pronašla je kujicu s četiri šteneta – tri ženska i jedno muško. Bilo je jasno da su psi odbačeni, no njihovo stanje je bilo izrazito loše iako je kujica uredno dojila štence.
Zbog toga su u Dumovcu podvrgnuti temeljnom veterinarskom pregledu. Utvrđeno je da sva četiri šteneta imaju sindrom plivajućeg šteneta što veterinarska literatura još nije zabeležila.
TUŽNA ISTINA: Evo koje sve izgovore ljudi koriste da se OTARASE ljubimaca! (VIDEO)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
PAS UMETNIK: Ajde što ume da slika, nego nećete verovati ŠTA je to naslikao! (VIDEO)
“Reč je o razvojnoj anomaliji koja nije česta. Ako se pojavi u leglu, taj sindrom ima jedno ili dva šteneta. Muskulatura štenca s tim sindromom nije dovoljno jaka pa mu noge leže kraj tela umesto ispod njega. Štene se pritom ne može osloniti na noge, dakle ne može ustati niti se kretati. Zbog položaja nogu kraj tela i pokušaja pokreta izgleda kao da štene pliva. Po tome je sindrom dobio ime. Štene inače polako ustaje dve, tri nedelje nakon što je došlo na svet, a štenci iz Odranskog Obrežja imali su oko četiri nedelje kad smo ih pronašli i samo su ležali. Njihov vlasnik verovatno je bio uveren da im nema spasa, pa ih je odbacio. Danas savremena veterina čini čuda i mi smo odlučili da damo sve od sebe da spasimo štence”, kazao je Damir Skok.
Dogovorena je fizikalna terapija za štence, a na terapije su pse vodili volonteri Noine Arke. Štenci su dobili imena Su, Lana, Lora i Loris.
“Dva štenca su bila u teškom stanju, a dva u malo boljem, ali nijedan se nije moglo osloniti na noge. Osim što štenci nisu mogli samostalno da stoje niti da se kreću zbog stalnog ležanja na trbuhu mogle su im se razviti i dodatne komplikacije, u prvom redu respiratorni problemi. Zbog toga smo štencima imobilizacijom ekstremiteta onemogućili da leže isključivo potrbuške. Povezivali smo im noge.”
Veliki se trud isplatio. Jedan je štenac počeo nestabilno, ali samostalno da hoda već nakon četiri dana, drugi nakon šest, a treći nakon devet dana. Onom u najtežem stanju trebalo je 14 dana terapije da napravi prve korake.
Zašto su ti štenci imali sindrom plivajućeg šteneta, ne zna se. Reč je o sindromu nepoznatog uzroka. Smatra se da njegovoj pojavi doprinosi genetika, ali da na nju utiču i spoljašnji činioci – veličina šteneta ili tvrda podloga na kojoj obitavaju.
Izvor: Index.hr Foto: Sklonište Dumovec
