Ova priča je ispovest jedne divne porodice koja je oduvek živela gledajući svoja posla umesto da se petljaju u tuđe živote, ali na ovo stvorenje prosto nisu mogli da zažmure. Srce im se steglo od tuge pa su ipak odlučili da učine nešto.
„Moj suprug i ja živimo mirno i pokušavamo da ne budemo nametljivi i suviše radoznali. Međutim, pošto živimo na uzvišenju, kroz prozor na spratu možemo da vidimo i nekoliko susednih dvorišta.
Pročitajte i ovo: KAKVI STE TO LJUDI? Pogledajte kako neki ljudi drže pse – najbolje čovekove prijatelje!
Jednog kišovitog dana, što je retko u našem području, radila sam od kuće i sve vreme sam čula neku buku. Pogledala sam kroz prozor jer me je zanimalo o čemu je reč, i ugledala sam malog crno-belog šicua kako se igra jedinom stvari koju je imao – praznom činijicom za hranu. Uzimao ju je zubima, bacao u vazduh, a onda radio sve iznova kada bi pala na zemlju.
Rastužila sam se na pomisao da mu je to jedina igračka. Viđala sam ga u više navrata kako skače ispred zadnjih vrata ne bi li namolio ukućane da ga puste unutra. Vratila sam se poslu, nesvesno osluškujući poznati zvuk.
Pročitajte i ovo: OBESNI POŠTAR šutnuo MALTEZERA: U Pošti Srbije drski i neljubazni odbili prijavu.
Kada se moj muž tog dana vratio sa posla, ispričala sam mu šta sam videla i ponovo smo otišli da pogledamo kroz prozor. Maleni šicu je sada ležao u blatnjavoj bari koju je napravila kiša i pokušavao da se ugreje. Taj prizor nam je slomio srce. Nakon razgovora o tome, odlučili smo šta nam je činiti.
Narednog dana, suprug je otišao do suseda i pitao ih da li su planirali da zadrže psa, jer ako nisu, mi bismo želeli da ga usvojimo. Oni su odgovorili da im je bio plan da ga ostave u azilu jer su dobili bebu, a pas je skakao na nju.
Suprug i ja smo naredne nedelje išli na odmor, ali kada smo se vratili, preuzeli smo psa i predstavili ga našoj maloj porodici koju su činila još dva, manja psa. Oreo je istog trenutka postao voljeni član našeg doma i uklopio se kao da je oduvek tu. Počeo je da živi kao pravi mali razmaženko, uz mnogo igračaka i toplim krevetom u kom može da spava.“
Zar ovo nije predivan obrt? Nekome je pas obaveza i teret, a za nekoga predstavlja pravi blagoslov.
Izvor: Animal Rescue Site
