Borba za život pasa koje su ljudi odbacili i stravično povredili je teška, potresna i prepuna uspona i padova. Oni koji to svakodnevno rade to najbolje znaju. Svaka priča boli, a one koje imaju srećan kraj kada se spase život i pas dobije pravi dom su jedina satisfakcija. Postoje priče koje ostanu urezane u srce i pamćenje i koje, čini se, nemaju kraj.
Kada je jednog zimskog jutra, pre četiri godine, Naomi Veselinović dobila obaveštenje da je neko bacio psa sa trećeg sprata zgrade, gotovo da nije mogla da poveruje da se to zaista dogodilo. Kada je došla na mesto događaja, slika je bila stravična. Krv na pločniku, razbijeno staklo. Psa nije bilo. Pokupili su ga radnici zoohigijene i odneli kod veterinara.
Pročitajte i ovo: I KAMEN BI ZAPLAKAO – Pogledajte te suze, pita se zašto je odbačen!
Naomi je otišla kod veterinara i tu zatekla izlomljenog, preplašenog i od bolova iznemoglog psa. Veterinar je objasnio da su polomljenje tri noge. Obe prednje i zadnja desna. Radilo se oteškim prelomima koji su zahtevali komplikovane operacije. Naomi je odlučila da pomognu psu i prihvatila je da snosi troškove.
Naomi zna gotovo sve ulične pse u svom gradu. Ovog, kome su dali ime Sneško, nikada ranije nije videla. Činilo se da je nesrećni pas dan ili dva pre stravičnog događaja izbačen iz nečijeg doma i da je po velikoj hladnoći tražio toplo mesto da se skloni. Tako se našao u zgradi u kojoj je živeo nečovek. Nikada se nije otkrilo ko je učinio ovo stravično nedelo.
Operacije su uspešno izvedene i došlo je vreme da se Sneško preuzme i da mu se obezbedi dalji oporavak. Ispostavilo se da će to biti izuzetno težak, dug i izazovan period. Sneško je bio slomljen. Fizički i psihički. Doživeo je draumu koju je teško i zamisliti. Fizički bolovi su nestali zahvaljujući lekovima ali njegova duša je i daljepatila. Bio je strašljiv, stravično nepoverljiv prema ljudima, stalno se branio od dodira ljudi pokušajima da ugrize. Plašio se novog mučenja i bola.
Pročitajte i ovo: NAJDIRLJIVIJA ROĐENDANSKA ŽURKA NA SVETU – 12 udomljenih štenaca ponovo se videlo sa mamom.
Sneško dugo nije mogao samostalno da se kreće. Trebalo mu je stalno menjati pelene, brisati ga, davati terapije, maziti ga i dokazivati da mu više ne preti opasnost i da je bezbedan. Naomi je mesecima brinula i negovala Sneška. Trebalo mu je gotovo godinu dana da stekne poverenje u osobu sa kojom je živeo i koja mu je pružala samo ljubav, nežnost i pažnju. Njegov bol je bio preveliko breme za tako nežno i osećajno biće. Ali, Naomi i Sneško su uspeli.
Sneško je prohodao, počeo da se druži sa drugim psima, povratio je poverenje u ljude. Danas ima oko pet godina. Poslušan je, poverljiv, druželjubiv. Nikada više nikome nije pokazao zube. Promenio je više smeštaja, zaboravio nečoveka koji ga je stravično povredio, ispratio mnoge svoje drugare koji su otišli u svoje konačne domove… Ali on još uvek nema pravi dom, čoveka ili porodicu koja će ga voleti i dozvoliti njemu da ih voli najviše na svetu.
Naomi ne gubi nadu. Traži nekoga ko će uzeti Sneška. Da ga voli, da brine i da bude voljen. Sneško je vakcinisan, sterilisan, naučen na povodac, voli trčanje, poljupce. Trudi se svim silama da veruje u bolje sutra. I dalje čeka u svom boksu. Mnogi ga obilaze jer on ne maše repom na prvi pogled koji mu se uputi. Iskustvo ga je naučilo da se čuva, da pažljivo proceni. I to je dobro… ali kad napravi procenu i kada prihvati čoveka on se potpuno predaje. Javite se Naomi Veselinović ukoliko u Snešku prepoznajete svog budućeg najboljeg prijatelja. Posle svega što je preživeo, Sneško više od svih zaslužuje da ostatak života proživi u ljubavi i pažnji.
Izvor: Naomi Veselinović
