Svaki pas mora u jednom trenutku da ima svoj prvi gruming. Posebno rase koje se šišaju redovno (bišoni, maltezeri, šicu…), a savetujem da svaki pas čak i mešanac treba redovno da posećuje grumera ako ni zbog čega drugog, onda zbog skraćivanja noktiju i čišćenja ušiju što podrazumeva uklanjanje dlaka iz ušnog kanala. Savetujem da prvi gruming bude najkasnije do šestog meseca starosti. Može i malo kasnije, ali to je idealan period da se započne taj ritual.

Često se susrećem sa pitanjem: “zašto ne mogu da prisustvujem tretmanu?” Recimo da sam par puta dozvolila da vlasnik prisustvuje tretmanu i tretman je blago rečeno bio potpuno zbunjujuć za psa. Evo zašto. Kada je vlasnik tu, ne može da se iskontroliše da ne prilazi stolu, pas želi da skače na vlasnika, ja u ruci držim oštre makaze, mogu da povredim psa. Vlasnik se obraća psu. Pas skače, laje, cvili, uznemiren je I zbunjen. Vlasnik je tu, a neko mu tamo nešto radi što je njemu nepoznato.

Vlasnik snima telefonom psa i doziva ga. Pas pokušava da skoči sa stola sa vezicom (koja je mekana) ali je oko vrata. Vlasnik telefonira, ometa mene. Vlasnik postavlja pitanja nevezana za tretman i psa, takođe me ometa. Vlasnik bi da priča, pa ja ne mogu da ostvarim konekciju između mene i psa. Vlasnik bi da sam osuši svog psa i sl…

Cilj nam je da pas bude miran na stolu I dostojanstveno sačeka kraj tretmana znajući da ga ništa neće čupati, boleti ili na bilo koji drugi način asocirati na nešto loše. Nakon toga vlasnik dolazi po njega i to je kraj ovog ritual koji bi trebao da se ponavlja na maksimum 6 nedelja.

Pročitajte i ovo: EKSPLOZIJA STRAHA! Ne treba mi ovakva Nova godina

Pas mora da stekne naviku da se odvoji od vlasnika na sat i po ili dva. Za to vreme ću ga upoznati na najbolji mogući način sa alatima kao što je četka (da je onjuši), sa mašinicom, (da čuje zvuk i da se ne uplaši), sa fenom, tzv blasterom koji je bučan I duva jako (uključim da čuje nekoliko minuta), nakon toga dobije nagradu, i pustim gas a stola. Zatim dobije igračku na par minuta. Vratim ga na sto. Skratim mu nokte, tu se već navikao da će biti nagrađen, i miran je. Postepeno idemo dalje. Tu smo samo pas i ja, upućeni jedno na drugo. Razmenjujemo poverenje i dobru energiju. Nema stresa. Neretko se i ljubimo i grlimo kada pas to poželi (a poželi ako je štene).

Polako se upoznajemo sa kadom, sa tušem, sa ritualom kupanja u 3 faze. Dva puta šampon, jednom balsam ispiranje i mekan peškir za kraj. Sušimo se polako i svaki sledeći put pojačavam jačinu fena za po malo. Učenje malog psa da bude miran na stolu je kao kad biste četvorogodišnjaka odveli u operu i očekivali da bude miran i prati predstavu. Deluje nemoguće ali ostvarljivo kroz ponavljanje.

Nakon sušenja se očetkamo, oblikujemo dlaku da ima nekakvu formu, stavimo bandanu I tretman je gotov. Nakon toga se slikamo za uspomenu na prvi gruming, izljubimo i to je kraj.

Pročitajte i ovo: VEEELIKA ZABLUDA: kratkodlaki psi se ne linjaju!

Važno je da se raspitate o salonu gde planirate da vodite psa. Pitajte prijatelje za preporuku ili neke druge vlasnike pasa u vašem kraju. Nikada više nego sada nije bilo salona, pa sam sigurna da ćete naći neki koji je za vas i vašeg psa najidealniji.

Sandra Todorović, Salon Zappa & Joe