Sahrana jedne mačke: da Japanci vode računa o svojim železnicama znamo već dugo. Znamo da imaju i brze vozove koji saobraćaju po redu vožnje, a ukoliko li zakasne neki minut, svi putnici dobiju formalno izvinjenje. Ali da mačka radi na železnici i da se na njenoj sahrani iz dubokog poštovanja skupi 3000 ljudi, u to nam je baš teško da poverujemo.
Da krenemo redom…u japanskoj zabačenoj provinciji Wakayama, 2006. godine je otpušten poslednji radnik kao deo programa smanjenja troškova, a na njegovom mestu ostala je mačka Tama. Dakle, od 2007. godine ova neverovatna mačka stupa na radno mesto šefa stanice na auto-pilot železničkoj liniji.
Ali tu priči nije kraj…
Ono čime je Tama zadužila Japan, nije puko izvršavanje dužnosti na peronu. Naime, ubrzo nakon stupanja na „radno mesto“ šefa stanice, glas o tome se proneo nadaleko i Tama je ubrzo postala najpoznatija mačka u Japanu. Pre macinog stupanja na dužnost, ova železnička linija je gubila 4 miliona dolara godišnje i njome se dnevno prevozilo samo 5.000 ljudi. Međutim, sve se to promenilo kada je stvar u svoje ruke preuzela ova četvoronožna dama. Ono što je ona uradila za železnicu i sveukupnu japansku ekonomiju, ne bi pošlo za rukom nikom drugom. Ne, ne…nisu u pitanju nikakve ekonomske mere i strategije…dovoljno je samo što je bila tu, da ljudi pohrle da vide ovaj neobičan prizor. Ono što je tada usledilo možemo uporediti sa scenarijem nekog holivudskog filma.
Ljudi su bukvalno trčali da lično vide šeficu stanice, koja čak ima i adekvatnu kapu na glavi. Samo u prvoj godini Taminog rukovođenja ovom stanicom, broj putnika se uvećao za 10%. Kako se broj putnika uvećavao, uticaj ove mace je postao toliko jak da je dobio i svoj termin – „Tama efekat“, a procene su da je mačka ovoj zabačenoj oblasti donela prihod od 8,9 miliona dolara i tako spasila železnicu od finansijskog kraha.
I tako je bilo sve do nedelje, kada je maca uginula u svojoj šesnaestoj godini.
Yoshiko Yamaki, portparol železnice, izjavila je da je Tama bolovala od sinusne infekcije i da je do poslednjeg trenutka o njoj brinuo njen vlasnik. Ona je još dodala: „Kada smo je posetili sa predsednikom kompanije dan pre nego što je umrla, ona je ustala i mjauknula, kao da je molila da je on drži.“
Svojim osmogodišnjim radom, Tama je zaslužila da joj se posthumno dodeli i status boginje Shinto. Direktor kompanije Wakayama Electric Railway, Mitsunobu Kojima, je izjavio da će njena statua biti ugrađena u avgustu u obližnjem hramu za mačke.
On je povodom smrti svoje „saradnice“ izjavio sledeće:
– Ona je zaista radila svoj posao. Pojavila se kao spasitelj, boginja i zaista mi je bila čast što sam mogao da radim sa njom.
Tama je uživala toliko poštovanje da se javnosti i obratio guverner ove oblasti kako bi i on izrazio duboko žaljenje zbog smrti „superstara“ turizma.
Tamin odlazak bio je povod da se okupi veliki broj ljudi i priredi joj ispraćaj kakav zavređuju samo najistaknutije ličnosti Japana. A mi smo saglasni u tome da je ona to i te kako zaslužila.
