Fotografija, koja prikazuje Zrenjaninku koja u centru ovog vojvođanskog grada hrani i mazi ulične pse izazvala je veliku pažnju i odobravanje sugrađana. Kako navodi portal zrenjaninski.com, koji je ovu fotografiju objavio na svom Instagram nalogu posle toga se na društvenoj mreži oglasila i sama Milica Tankosić, „zvezda“ ove fotografije.

“Nisam znala da sam uhvaćena na delu. Nije teško biti human. U životu se pridržavam idijanske poslovice: “Ako možeš, trebao bi”. Svako dobro svima”. Iskreno, jednostavno i humano. Milica je socijalna radnica koja poslednjih deset godina živi i radi u inostranstvu. Trenutno je u Zrenjaninu jer zbog pandemije radi od kuće. Kaže da, kad god dođe u svoj rodni grad prati rad lokalnih organizacija koje se brinu o životinjama i da ona sama pomaže kad god može.

Pročitajte i ovo: ŠAPI JE OSLOBOĐEN! Posle lažne optužbe i mnogobrojnih zahteva ovaj pas je oslobođen iz Beogradskog azila.

Milica je za zrenjaninski.com ispričala da uvek nosi punu torbu hrane za ulične pse i mačke i da ima nekoliko mesta gde im tu hranu redovno ostavlja. Bila je iznenađena što je njen postupak koji je uhvažen na fotografiji izazvao toliko oduševljenje jer je briga o napuštenim životinjama za nju nešto sasvim normalno.

Pročitajte i ovo: ZAKOTRLJALA SE GRUDVICA DOBROTE: Škola i štenci u Pribojskoj Banji dobijaju najlepši poklon.

Kada je u inostranstvu Milica je uključena u čuvanje životinja dok im se ne nađe trajni dom. Kaže da je kroz njen dom u proteklih desetak gonima prošlo četrdesetak pasa koji su potom dobili novi dom. Ona sama je udomila dva psa i macu.

„Imam jednu koleginicu na poslu koja potiče iz indijanskog plemena. Pre nekoliko godina ona mi je rekla da njen narod ima izreku koja glasi „Ako možeš, trebao bi“. To mi je stalno i u glavi i u srcu. Ako nekom možete da pomognete, pomozite. Starim ljudima, deci, životinjama, bilo kome. Ljudi misle da je humanost herojski čin. To nije tačno. Treba vam malo vremena i malo volje, i to je to“ – kaže Milica.

I zaista, to je to! Milicin postupak oduševljava ali trebalo bi da se zapitamo: zašto? Zašto je jedan ovako jednostavan i ljudski čin postao herojstvo? Zašto je to postala retkost umesto naša svekodnevnica? Zašto ima više ružnih priča o izbacivanju, mučenju i ubijanju životinja nego ovakvih koje govore o ljudskoj dobroti i svesti da svako živo biće zaslužuje dom, ljubav i pažnju?

Izvor: zrenjaninski.com Foto: zrenjaninski.com/privatna arhiva