Akvarijumske ribe uglavnom vode poreklo od divljih i danas slobodno živećih populacija. Međutim, današnje akvarijumske ribe vode poreklo iz Centralne i Južne Amerike (sliv reke Amazon), Zapadne i Centralne Afrike (jezera poput Tanganjika i Malavi), Sri Lanke, Indije, Indonezije (ostrvo Java, Borneo i Sumatra), Kine i Australije. Dakle, može se zaključiti da značajan broj vrsta koje postoje danas, stvoren je isključivo selekcijom ljudi, dok u prirodi ne postoje.
To su uglavnom slatkovodne akvarijumske ribe, a samo mali broj u prirodi žive i u braktičnim ili isključivo slanim vodama. Što se sistematike tiče, sve ribe bi se mogle grubo podeliti na one sa koštanim skeletom (košljoribe) i one sa hrskavičastim skeletom. Obe grupe imaju veliki broj redova, podredova, porodica, rodova, vrsta i varijateta.
Najpoznatije akvarijumske ribe koje pripadaju grupi sa koštanim skeletom su: pastrmke, haringe, barakude, pirane…
Čišćenje algi u akvarijumu – važna aktivnost koja obezbeđuje zdravlje stanovnika akvarijuma
S obzirom na veliki broj različitih vrsta ishrana i ponašanje su im krajnje raznoliki. Neke, kao haringe, hrane se filtriranjem hranljivih materija iz okruženja, dok duge, kao što su pastrmke najviše vole insekte. Pirane su, kao što znamo karnivori, dakle mesojedi i zato predstavljaju prave predatore koji mogu da budu opasni i za čoveka.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
Drugoj grupi, koja se naziva i rušljoribe, dakle one sa hrskavičastim skeletom pripadaju sve vrste morskih pasa i raža. Naravno i kod njih postoje brojne različitosti u navikama, načinu života i ishrani. Možda najbolji primer predstavljaju dva predstavnika iz porodice ajkula. Dok se velika bela ajkula hrani gotovo svime što pliva u vodi pa tako i čovekom, velika kit ajkula koja je i najveća riba na svetu, hranu obezbeđuje strpljivim prikupljanjem planktona.
Najčešće gajene akvarijumske ribe dele se na sledeći način:
Živorotke (gupike, molike, ksifoforuse, platike…),
Dvodihalice (betta, trihogasteri, colisa,…),
Haracini (tetre…),
Ciprinidi (barbusi…),
Somovi (koridorasi, ancistrusi…),
Cihlide (diskusi, skalari, malawi, tanganyka…),
Hladnovodne (zlatne, teleskopi…),
Ostale slatkovodne toplovodne (killi…)
Akvarijum i ribice: Da li su akvarijum i ribice u simbiozi?
Kada govorimo o najjednostavnijoj podeli, akvarijumske ribe se dele po vodi u kojoj žive. U tom smislu akvarijumske ribe delimo na slatkovodne i morske akvarijumske ribe. To je prva stvar na koju budući akvaristi treba da obrate pažnju prilikom nabavke ribica. Slatkovodne akvarijumske ribe u slanoj vodi neće dugo živeti kao ni obrnuto.
