Nije lako živeti ni sa jednom fobijom, pogotovo ako taj strah potiče od pasa. Iako izgleda neverovatno da se neko može plašiti četvoronožnih ljubimaca, moguće je. Priča o Iv Čejs koja je izlečila fobiju od pasa, dolazi iz Engleske. Naravno, imala je veliku pomoć malenog zlatnog retrivera po imenu Hari! 🙂
Vraćajući se mislima u detinjstvo i ranu mladost, Iv konstatuje i priznaje da ima fobiju od pasa. U nekoliko situacija, njen strah se mogao „opipati“ i stalno se povećavao.
– Bez ikakvog upozorenja, psi su se pojavili na plaži, nakostrešeni i spuštenih glava. Grupa napuštenih pasa je počela da reži i da nas prate dok smo bile grupa tinejdžerki koja se vraćala sa zabave, priča Iv.
Njen strah od pasa, kaže, nije bio iracionalan. Psi su ignorisali sve devojke osim nje i počeli su da kruže. „Nemoj da trčiš“, rekle su joj drugarice. Pokušala je da ih posluša ali je instikt za preživljavanjem govorio drugačije i počela je da trči. Sakrile su se u baraci koju nisu smele dva sata da napuste zbog pasa koji su čekali ispred.
Pročitajte još: KO JE ZA ZAGRLJAJE: Retriverka Lobotin svakog dana deli zagrljaje na ulici!
– Strah od pasa ne možete sakriti nikako i ne znam otkad ga imam, kaže Iv Čejs i dodaje da bi možda čak mogla da ga poveže sa drugim strahovima. Svakako, nisam odrasla u kući gde je pas bio ljubimac.
Nije mogla da se opusti ni na jednom dog friendly mestu, a u pudli je mogla videti vuka predatora.
Pasa ima svuda i bila je svesna da se ovo mora promeniti, jer je fobija bila iscrpljujuća i ograničavajuća. Međutim, pse nikada nije mrzela, samo ih nije želela da bude u njihovoj blizini. U 30-tim godinama, strah je prešao na njeno troje dece, što nikako nije želela.
Pročitajte još: KAKVA EKIPA: Dva zlatna retrivera uvek dremaju sa usvojenim mačetom!
– Pre četiri godine smo se preselili u London. Majčinstvo me je promenilo, pa više nisam fobiju od pasa kao pre, ali je ipak bila prisutna.
Njena najmlađa ćerka je bila jako nervozna i znala da je došlo vreme da okrene novi list i da pas dođe u njihov dom. Zlatni retriver Hari je stigao na jesen sa divnim, belim i mekanim krznom. U početku je to bio šok za Iv – pas je bio u njenoj kući!
– Sada ne mogu da zamislim život bez njega. Sa devet meseci je veliki i moćan pas sa divnim zubima, koje mu, verovali ili ne, redovno perem! Verujem mu i on veruje meni, kaže Iv.
DIVNOOO! 🙂
