Često se čuje izreka «jede kao ptica« koja se odnosi na malu količinu hrane koja je ovim životinjama potrebna. Papagaji, kao najčešći kućni ljubimci ne predstavljaju izuzetak, međutim, iako su skromni u ishrani, to ne znači da je hrana u njihovom životu manje važna, nego kod drugih ptica koje se drže u kavezima. Još ako se radi o velikim papagajima, adekvatna ishrana je svakako specifičnija i naravno, više nego neophodna.
Kao najpoznatiji predstavnici velikih papagaja javljaju se žakoi, poznatiji i kao afrički sivi papagaji, i are, prepoznatljive iz filmova o gusarima kao velike ptice šarenih plavo-žutih ili crveno-zelenih boja, koje imaju običaj da borave na ramenu svog vlasnika i da blebeću komične replike.
Govor papagaja
Hrana za papagaje treba da sadrži sve neophodne hranljive materije, u koje spadaju prvenstveno voda, belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini i minerali. Najvažnija hrana koja je neophodna papagajima je zrnevlje, a zatim i meka hrana, voće, povrće i zeleniš. Osnovna zrnasta hrana za papagaje su proso, svetlo seme, oljušteni ovas, suncokret, kao i kukuruz i pirinač, koji predstavljaju osnovni izvor ugljenih hidrata za ove kućne ljubimce. Količina i vrsta hrane umnogome zavisi od veličine papagaja.
Prirodna ishrana afričkog sivog papagaja su semenke, orasi, voće, razne bobice, kao i nektar. Žako preferira voće, na primer uljnu palmu. Često se dogadja da se, u nedostatku hrane, u jatima približi ljudskim naseljima, kada nastaje pustoš na poljima mesnog stanovništva, jer dosta od useva bude pojedeno.
Žakoima koji se drže u kućnim uslovima treba davati kupovni miks afričke semenske hrane, zatim suncokret, pirinač, pšenicu, zob, razne vrste voća i povrća, a naročito groždje, smokve, breskve i jabuke, kao i polu-zreo kukuruz. U zatočeništvu, usled neodgovarajuće ishrane i nenapuštanja kaveza, može doći do pojave gojaznosti.
Nastavak na sledećoj strani
