Kakadu je ptica iz reda papagaja. Njegova postojbina su Filipini, kao i istočna ostrva Indonezije, Nove Gvineje i Australije. Kakadu spada u srednje velike papagaje. Dugačak je između 30 i 60 cm. Težina kakadua varira između 300 grama i jednog kilograma. Zdepaste je građe. Kakadu je karakterističan po kresti na glavi koja se izdiže pri letu ili nekom uzbuđenju. Ima kratke noge i jake kandže od kojih su dve okrenute ka napred, a jedna ka nazad. Kakadu ima veliki i jak kljun koji često koristi kao treći ud prilikom hodanja i pentranja. Mišići oko kljuna i donje vilice su veoma jaki, tako da kakadu može da slomi i orah. Kakadu je u stanju je da pokreće i donju vilicu upravo zahvaljujući ovim mišićima.
Postoji više vrsta kakadu papagaja. Najpoznatiji su veliki žutoćubi kakadu, roze kakadu, gofin, molučki kakadu, mala korela i nimfa. U zavisnosti od vrste, razlikuje se i njihov izgled. Osnovna boja kakadua je uglavnom bela, siva ili crna. Veliki žutoćubi kakadu je snežno bele boje, sa žutim odsjajem kreste, crnim kljunom i repom žute boje. Kod roza kakadua preovladava ružičasta boja perja na obrazima, potiljku, stomaku i butinama, dok su rep, krila i leđa sivi. Kresta im je bela sa ružičastim odsjajem, kljun svetlosiv, a kožni prsten oko očiju tamnosive boje. Gofin je sličnog izgleda, bele je boje, svetlosivog kljuna i ružičastog odsjaja oko kljuna. Unutrašnji deo repa ima žuti odsjaj. Molučki kakadu je takođe bele boje sa ružičastim odsjajem na glavi, grudima i stomaku, ali za razliku od roza kakadua, ima crni kljun, žuti odsjaj unutrašnjeg dela repa i krestu ružičasto-crvene boje. Mala korela je bela sa blagim žućkastim sjajem u unutrašnjem delu krila i repa. Perje oko kljuna je žuto, a u predelu od kljuna do ruba oka i na kresti nalazi se crvenkasto perje. Kljun je kratak i izrazito beo. Nimfa ima dugačka repna pera, telo je sivo sa belim prugama na rubovima krila i narandžastim krugom oko očiju. Lice mužjaka je žuto ili belo, dok je ženkino uglavnom sivo.
Ponašanje
Kakadu se u prirodi nalazi u parovima ili malim grupama. U vreme potrage za hranom kakadu boravi u velikim gupama do stotinu ptica. Kakadui se okupljaju na stablima gde najčešće vole da borave, a u zavisnosti od vrste aktivni su i danju i noću. Kakadu je prilično bučna ptica, glas mue je piskav i prodoran, a oglašava se u jutarnjim časovima i kasno popodne i u toku letova. Kakadu je živahna, radoznala i druželjubiva ptica. Prema čoveku na početku ima stidljiv pristup, ali lako postaje poverljiv i vezuje se za čoveka. Ume da oponaša čovekov govor, ali vokabular mu je ograničen. Voli društvo, voli da se igra i istražuje. Ukoliko ostane sam, u stanju je da krešti dok se vlasnik ne vrati. Ukoliko se oseti ugroženim ili im nedostaje prostora, postaje agresivan prema drugim pticama, što može dovesti do fatalnih posledica. Ako je kakadu frustriran i pod stresom, počeće da se igra sam sa sobom i to kljucajući i čerupajći samog sebe. To može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, jer dolazi do samoranjavanja.
Kakadu je monogamna ptica. U prirodnim staništima gradi svoja gnezda u rupama drveća na 7-8 metara visine. Pari se u zavisnosti od uslova i vrste u toku cele godine. Ženke se obično pare sa tri godine starosti, dok mužjaci mogu i kasnije. Ženka nosi od 2 do 5 jaja čija inkubacija traje od 20 do 30 dana u zavisnosti od vrste. Često se dešava da snese neplodna jaja ili da se u ljusci nađe mrtva ptica. Leglo čuvaju oba roditelja, a kod nekih vrsta mužjak pomaže pri inkubaciji. Mladi napuštaju gnezdo nakon 4 do 6 nedelja, a do potpunog operjavanja dolazi posle 10-14 nedelja u zavisnosti od vrste. Dešava se da mlade napadaju drugi kakadui, sove ili pitoni. Ukoliko se kakadui razmnožavaju u uzgajivačnicama, preventivno se mladi odvajaju od ostalih, da ne bi došlo do povreda.
Oprema
Za držanje kakadua kao kućnog ljubimca potreban je veliki i prostran kavez, pogotov ako ih ima više u kavezu. Preporučljivo je da žice kaveza budu od metala, jer će kakadu drvene izgristi svojim jakim kljunom dok se bude penjao uz kavez. Potrebno je staviti prečke za sedenje i hodanje, jer kakadui radije hodaju i penju se, nego što lete. Neophodne su i posudice za hranu i vodu. Kakaduu treba obezbediti šuplje drvo ili panjeve od kojih će praviti gnezdo. S obzirom da kakadu veoma voli da se igra, u kavez treba ubaciti igračkice u obliku drvenih štapića i drugih predmeta koji će ga zabaviti.
Ishrana
U ishrani kakadua preovladava semenje raznih biljaka i trava, insekti i njihove larve, voće, povrće i koštunjavo voće. Kakadu se najčešće hrani semenjem pšenice, suncokreta, konoplje, ovsa, pirinčem i kukuruzom. Od povrća uglavnom jede zeleniš, koren celera i drugih trava. Rado prihvata i sveže cveće, mladice i pupoljke. Što se voća tiče, kakadu jede jabuke, narandže, grožđe, višnje i bobičasto voće. Molučki kakadu obožava zelene banane, dok beloćubi često ne prihvata ni voće ni povrće. Od koštunjavog voća kakadu najradije bira orahe i kuvani kikiriki. Adekvatna ishrana prilagođena ovoj vrsti papagaja treba da bude bogata vitaminima i mineralima radi jačanja imunog sistema, a samim tim i održavanja dobrog zdravlja. Kakadu često ume da budu veoma probirljiv što se tiče hrane.
Zdravlje
Kakadu potiče iz toplih krajeva, pa mu najviše prija topli deo godine. Tada ga treba iznositi na terasu ili u dvorište, jer voli svež vazduh. Ipak, pošto potiče iz šumskih predela, ne treba ga izlagati direktnom suncu nego ga držati u hladu i zaklonjenog od promaje. Kakadu uživaj u kupanju i letnjim pljuskovima. Temperatura prostorije u kojoj boravi kakadu ne sme da padne ispod 5 stepeni C. Kavez treba redovno čistiti, a prostorija treba da bude provetrena. Kakadu uvek treba da ima svežu vodu i hranu. Pošto je kakadu poznati po tome što se sam čiste, voda mu uvek mora biti dostupna. Kakadu voli društvo i vezuje se za vlasnika. Veliki stres prouzrokovan nepažnjom i nepokazivanjem dovoljno ljubavi, može da naruši njegovo zdravlje. Zato se prema kakaduu uvek treba ophoditi sa mnogo pažnje i posvetiti mu vreme.
