labrador Pajo: Priča o jednom plemenitom Ircu i njegovom najboljem prijatelju Paju, širi se sa svakim korakom koji oni načine. Trenutno, njih dvojica koračaju nepristupačnim predelima Crne Gore, vodeći se željom da motivišu što više ljudi da im se priključi.
Kao što je većini vas već uveliko poznato, Iabrador Pajo, se sa svojim vlasnikom 1. septembra iz Beograda, zaputio ka Krfu. Njihova putanja identična je onoj kojom se povlačila srpska vojska sa civilnim stanovništvom, pre tačno 100 godina. Ideja ovog njihovog putovanja je da se svi podsetimo kako su naši preci koračali za svoj život, a ujedno i da pomognemo onima koji se trenutno bore za svoj život – bolesnoj deci.
Pročitajte još: OD BEOGRADA DO KRFA: Jedan čovek i njegov verni pas koračaju za živote bolesne dece
Ovaj neobični dvojac, posle kanjona Tare se zaputio ka Žabljaku, gde su sebi priuštili odmor od nekoliko dana. Toliko im je bilo potrebno da se okrepe posle planinarskih pustolovina, a istovremeno da sačekaju opremu za hladnije dane. Naime, temperature su drastično pale u odnosu na tropske, koje su bile kada su Irac i njegov labrador, krenuli na put. Sada, kada se naleze u planinskim krajevima Crne Gore, oprema koju oni imaju nije adekvatna.
Nakon zasluženog predaha i sa novom opremom, junaci ovog neobične akcije, krenuli su dalje. Zaputili su se preko Sinjajevine, planine čija je prosečna nadmorska visina oko 2.000 kilometara. Iako su sada imali bolju opremu, ona je bila neuporedivo teža od stare, a Mark je imao problem da razgazi svoje nove čizme. Koračali su po kiši i gustoj magli, pokušavajući da se naviknu na činjenicu da više neće biti lepog vremena. Usput su nailazili samo na lisice i gavranove, kao i na mnogobrojna stada ovaca i krava.
Kada su prešli već 30-ak kilometra, odlučili su da je vreme za odmor. Počeli su da postavljaju šator, a ubrzo im se pridružio jedan od meštana, Dragan Simićević, koji se ponudio da ih ugosti. Zahvaljujući gostoprimstvu ovog čoveka, Mark i njegov verni pas čuvar, mogli su da uživaju u toplom domu i ukusno pripremljenoj domaćoj hrani. Iako u ovim krajevima, psi ne spavaju u kućama svojih vlasnika, šarmantni labrador se ipak izborio za ovu privilegiju, zahvaljujući svojim dobrim manirima.
Pročitaje još: OD PLJEVLJA DO ŽABLJAKA: Irac i njegov labrador neumorno koračaju za živote bolesne dece
Kod svog ljubaznog domaćina, ostali su dan-dva, budući da je Irac imao problema sa stopalima zbog svojih nerazgaženih čizama i naporne deonice puta koju su prešli. To vreme, proveli su u ugodnom ćaskanju sa Draganom, uživajući u organskoj hrani koju on proizvodi.
Kada su se Markovi zglobovi oporavili dovoljno da mogu da nastave put, krenuli su polako na put ka Kolašinu. Usput je naš Irac konstatovao kako je naučio da održava balans sa svojim kolicima u kojima voze sav svoj prtljag od početka putovanja. Usput su nailazili samo na stenje i kamenje, a jedini znak života na koje su naišli, bilo je stado ovaca. Na pola puta do Kolašina, bilo je vreme za predah i obrok – potpuno zasluženo.
Volja glavnih junaka ove priče, istinski je nesalomiva. Oni koračaju uprkos magli, kiši i usponima. Čini se da sa svakim korakom, njihova želja da stignu do krajnjeg ishodišta postaje sve veća i veća. Kako njihov napor, ne bi bio uzaludan, neophodno je da svi stanemo uz njih. Svako može, a naše malo, bolesnoj deci znači puno.
U akciju “Hodom za njihov život” možete se uključiti klikom na sledeći link:
Načini da se priključite akciji!
