Bakterija stafilokokus aureus je specifićna vrsta koja se često sreće i obično ne izaziva bolest. Međutim ukoliko su pas ili mačka povređeni ili oboleli od neke druge bolesti ove bakterije postanu krajnje agresivne i izazivaju infekciju. Neki sojevi ove bakterije su postali otporni na standardne antibiotike i tada se nazivaju staf aureus – rezistentnim na meticilin ili skraćeno MRSA.
Ljudi mogu biti nosioci bakterije iz roda stafilokoka i da ne pokazuju nikakve znake oboljenja. Psi prirodno nisu nosioci ovih bakterija ali ukoliko su u kontaktu sa osobom koja je nosi ili ima aktivnu infekciju takođe postaju nosioci ili inficirani.
PROČITAJTE I:
TEŠKA AKCIJA SPASAVANJA: Štene iz Subotice se ZAGLAVILO IZMEĐU DVA ZIDA i plakalo za pomoć! (VIDEO)
MISLILI SU DA JE KRZNO ZACEMENTIRANO: Ova kujica je bila toliko zanemarena, DA NIJE LIČILA NA PSA! (VIDEO)
ZATVORIO JE OČI ZAUVEK: Pas koji je upucan u Zaječaru – IZGUBIO ŽIVOTNU BITKU! (VIDEO)
Glavni znaci MRSA infekcije su groznica, lezije na koži, oticanje kože, iscedak iz rane i sporo zarastanje rana. Ono što je još karakteristično za ovu infekciju je to što se ona širi po dubini tkiva umesto po širini pa može da prouzrokuje mnogo ozbiljnije probleme. MRSA drastično komplikuje postoperativni oporavak rana, izaziva infekcije hirurških rana i sekundarne infekcije. Kod pasa se ove infekcije najčešće pojavljuju kožu i druga meka tkiva. U nekim ređim situacijama, infekcije se javljaju na mokraćnim putevima, ušima, očima ili zglobovima.
Pod rizikom od MRSA infekcije su psi koji su u kontaktu sa ljudima koji su nosioci bakterije ili već inficirani. Rizik se povećava ukoliku su psi imali hiruršku intervenciju, bili hospitalizovani ili bili pod dužim tretmanom antibioticima. Ukoliko postoje rane koje nisu adekvatno obrađene i tretirane one takođe predstavljaju rizik za izbijanje infekcije.
Dijagnoza podrazumeva laboratorijsku analizu uzorka sa rane, iz nosa ili sa analne regije. Tek pošto se obavi antibiogram i utvrdi da se radi o soju koji je rezistentan na meticilin proglašava se MRSA. Kod pasa koji su kolonizovani bakterijom, a ne pokazuju znake bilo kog oboljenja obično nije potrebno lečenje. Obično, ukoliko nije izložen ponovo nekom bakterijskom infekcijom pas se spontano očisti nakon nekoliko nedelja. Međutim, ukoliko se radi o aktivnoj infekciji priča je mnogo komplikovanija. Visok nivo higijene je preduslov za sprečavanje ili lečenje infekcije. Infekcija se generalno leči adekvatnim antibioticima koji se određuju antibiogramom i neophodno je sprovesti ceo proces lečenja u potpunosti. Rane se lokalno tretiraju i isušuju i ukoliko je potrebno redovno menjati zavoje. Tokom lečenja je potrebno koristiti zaštitne rukavice a ruke detaljno prati vodom i sapunom uz upotrebu dezinfekcionih sredstava. Prostor u kom se drži inficiran pas treba redovno i detaljno čistiti i dezinfikovati. Zavoje i materijal za čišćenje odmah bacite u kantu za smeće. Ne dozvolite da zaražen pas spava sa vama u krevetu, liže rane ili vaše ruke i lice.
Ne zaboravite, MRSA infekcije su krajnje opasne i komplikovane. U humanoj medicini predstavljaju noćnu moru u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Teško se leče, lako se prenose i nisu retke situacije da imaju i fatalni kraj. Isto je i kod pasa i mačaka i zbog toga potražite pomoć veterinara na prvi znak neke infekcije koja je izazvana nekom bakterijom.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
