Sićušni vodeni medved, poznat i kao mahovinasto prase, može da preživi radioaktivno zračenje u dozi koja odgovara izlaganju zračenju na najradioaktivnijem mestu nekadašnje nuklearke u Černobilju, i to tokom perioda od 25 sati.
Najžilavije stvorenje na svetu, koje pripada vrsti dugoživaca (tardigrada), izdržava toplotu od 150 stepeni Celzijusa i ekstremno niske temperature u kosmosu, može da oživi više godina nakon što se osušilo i izdržava pritisak šest puta veći od onog u Marijanskom rovu, na najdubljoj tački naše planete.
IZBACILI SU GA IZ KOLA U POKRETU! Slučajno ga je ugledala i spasila mu je život! (VIDEO)
Pas je lajao i režao na devojčicu, a ustvari SPASIO JOJ JE ŽIVOT! (VIDEO)
Razlog što podnosi hiljadu puta jaču radijaciju nego ostale životinje krije se u jedinstvenom proteinu koji proizvodi, tzv. “supresoru oštećenja” (engl: damage suppressor, Dsup).
#Tardigrades, humans & #exoplanets
Maybe some day, their genes could be incorporated into human DNA making them resistant to extreme environments, like cosmic radiation during space travel to an exoplanet.
Batillipes sp. marine #waterbear Bay of Santander #astrobiology pic.twitter.com/q0641P4ZiP— Rafael Martín-Ledo (@rmartinledo) June 18, 2019
Molekularni biolog Džejms Kadonaga i njegov tim sa Univerziteta Kalifornije, u San Dijegu, objasnili su kako protein deluje.
– Videli smo da ima dva dela. Jedan se vezuje za hromatin, a ostatak obrazuje neku vrstu oblaka, koji štiti DNK od hidroksilnih radikala.
Profesor Kadonaga veruje da Dsup možda nije stvoren radi zaštite od radijacije, ali da je to koristan sporedni efekat sposobnosti preživljavanja u suvom okruženju. Dsup protein je otkriven 2016, kada je ustanovljeno da ublažava oštećenja DNK u ljudskim ćelijama izazvana rendgenskim zračenjem za 40 odsto.
Here’s the most fantabulous stuff I’ve seen (and filmed) in 2019. № 3
Mom tardigrade, in a moulting process, lays eggs in the space inside her old cuticle!
Fast-motion video.
?#Tardigrades from Cantabrian mountains.
Video: @rmartinledo#showreel #cantabriaonline pic.twitter.com/1nIF7LUeY2— Rafael Martín-Ledo (@rmartinledo) December 20, 2019
Naučnici se nadaju da će im saznanja o tome kako se vodeni medved štiti jednog dana pomoći da tu sposobnost prilagode sebi.
– Teoretski, bilo bi moguće napraviti savršenije verzije Dsup radi zaštite DNK u različitim vrstama ćelija – kaže prof. Kadonaga i daodaje da bi protein mogao da nađe široku primenu, na primer, u ćelijskoj terapiji i dijagnostici.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
