Nekada od dece, kao i od životinja, možemo puno toga da naučimo. Možemo da upoznamo, vidimo pravu, nesebičnu ljubav, davanje svega zarad dobra drugog, nama voljenog bića… Možemo shvatiti suštinu života, onu pravu, bez drugih, skrivenih namera.

S obzirom na to da svakoga dana čitamo teške, tužne priče o ljivotinjama, čiji je uzrok patnje čovek, ova priča nam dođe kao pravo osveženje. Naime, radi se o jednoj devojčici koja već tri godine moli mamu da joj kupi psa… Mama se dugo razmišljala, brinula o tome da li je malena spremna da preuzme odgovornost, da li je ovo samo devojčicin hir… Ali… Odlučili smo da vam u celosti prenesemo ono što je mama ove predivne devojčice napisala.

ZOVE SE MAMA: Mačka 5 puta uletela u vatru kako bi spasila mačiće! (FOTO)

– Napokon ja procenim da bi ona mogla da bar jedan deo brige i obaveze preuzme na sebe da ga nahrani, naspe vode, igra se s njim i da stvori sebi polako neku odgovornost. E sad kojeg psa uzeti, maltezer, hoce ona maltezera. Ja trazim, prođe par dana kaže ja bih pomeranca i to je 100%. Obećam ja pomeranca i krenem u potragu. Pogleda ona na internetu par snimaka pasa i kaže mama ja ne želim da mi kupiš psa, hajmo mi u azil i da ja udomim psa. Pitam je jesi sigurna, ako hoces maltezera ili pomeranca kupicemo. Kaže ne, mama ja želim da spasim psa. I odemo mi do azila.

VIŠE OD LJUBIMCA: Život jedne devojčice bukvalno ZAVISI OD PSA! (VIDEO)

Ovako počinje bajka zvana udomljavanje, kao i pričao velikom srcu jedne male devojčice.

– Pasa nema kakvih nema, da covek bira. Dok smo došle psi od dragosti skaču po nama i vidim ja da je nje malo strah. Samo jedan je mirno prišao i stavio šapu na njenu ruku. Kaže ona mama to je taj, tog psa trebamo uzeti. Ja gledam, ogroman je, ućeban je, nije mi nešto. Ali ne ona hoće njega. I kažem ja mi bi ovog. Pita nas covek jeste sigurne ima on preko tri godine i dugo je tu. Hajte još malo pogledajte, gledam ja i zapazim jednog labradora, ali ne neće devojčica nego ovog što je već rekla. I nema nego uzeti tog. Jedva ga u auto stavimo jer se boji, ispovraća nas do kuće. Bezi od nas prvi dan. I polako mi s njim on sa nama. Nikad nisam imala psa, pa da znam. Linja se strašno, iščitam po internetu i odvedem ga na šišanje. Kasnije upišem ga na dresuru. Malo po malo veruje on nama, ja ako sam duže odsutna iz kuće fali on meni. Dođem kući po 15 minuta niko ne može do mene dok on ne “ispriča” meni šta treba i dok sve trikove ne izvede. Sad je to jedan dresiran pas, jako poslušan i odan. U gradu me pitaju koja je rasa, ja kažem mesanac, koliko ste ga platili kažem, nisam kupila udomila sam. Kažu kako tako lep a u azilu, i poslušan. Kazem ima i lepših puno lepših samo treba otići, i sam će vas pas pronaći. Evo par slicica Luisa pre i posle. Promenio nas je na bolje. Izvukao i moju mamu iz kuće po tri puta dok ga šeta a pre po par dana nije izlazila.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA: