Malo je poznato da u Srbiji postoji samo 3 konjička kluba koji neguju vestern stil jahanja. Jedan od njih je i u Beogradu. Tamo, pored beogradske Male Kalifornije, kraj sočnih voćnjaka i vinograda, gde puca najlepša beogradska panorama, njišti kraj glavnog puta i punokrvni srpski Teksas.
Konjički klub “Urban Cowboy” u Grockoj ne podražava kaubojski ranč, već se ovde i živi kaubojskim načinom života. I devojke i dečaci koji obožavaju konje žive na ovom imanju, umesto teretane svakodnevno tone bala sena utovaraju, neguju, timare, hrane i jašu konje. Uz kaktuse, salone u drvetu, štale sa balama sena, zečevima koji se igraju sa psima, kokoškama, pticama, i 15 rasnih kvoter konja već decenijama postoji ovaj beogradski mali Teksas, a da mi pojma nemamo.
LUDI SVET: Najluđi poštanski paket ikada! Kada su otvorili ZINULI SU U ČUDU, psi lajali, a unutra…
POGLEDAJTE BONUS VIDEO SA PETFACE YOUTUBE KANALA:
FENOMENALNA VEST! Zatvorena poslednja farma krzna u BiH!
Znate šta to znači? Onako kako su kauboji živeli u sedlu, tako se ovde jaše – dakle satima, u prirodi, u udobnom sedlu. Kvoter konji nisu temperamentni, burni trkački konji, već izuzetno mirni, naviknuti na čoveka, a ono što mi se posebno dopalo – jeste da se nikakva sredstva prisile i prinude prema životinji ne primenjuju (za razliku od engleskog jahanja).
“Uzde su uvek polukružno opuštene, a noge i listovi jahača ne stežu konja. Konj ima slobodnu glavu sa popuštenim dizginima, jahač dizgine drži u levoj ruci, i njima daje signal prema potrebi, dok je desna ruka kao i u nekadašnjih kauboja uvek slobodna (jer je ovaj morao biti maksimalno skoncentrisan na rad, najčešće oko stoke)”, priča vlasnik kluba “Urban Cowboy”, Nenad Paunić Paun, potomak jedne od njastarijih gročanskih porodica.
Paunićima (koji samo prema pisanim izvorima žive više od 450 godina u Grockoj!) konji su u krvi. Vekovima su uzgajali konje za rad, a daleke 1936. počinju da gaje i konje za jahanje.
Prezgodna Ana, koja živi na ovom imanju i brine o konjima, priča kako je “jahanje konja odličan način da upoznamo sebe, naučimo da vladamo sobom i steknemo odlučnost, što se pozitivno reflektuje i na druge oblasti života”. Nenad potvrđuje da se mnogo mladih ljudi uz konje i sa konjima plemenito menja, uči da poštuje i vrednuje discipline, odgovornst, empatiju…
U vremenu sadašnjem, nažalost, ugrožene vrste koje bi zakonom valjalo zaštiti.
Ironično ili ne, tek za klub“Urban Cowboy” zna cela bivša Jugoslavija, pišu o njemu francuski i nemački časopisi, samo još mi za njega da saznamo … No znate kako umemo da kažemo – “niko nije bio prorok u svom selu”…
Kad upoznate Nenada Pauna i provedete dan ovde zaista poverujete da je neki humaniji i bolji svet danas, uprkos svemu, ipak moguć…
Izvor: MediaSfera Piše: Smiljana Popov Foto: Smiljana Popov
