U manjoj ili većoj meri, svima su svojstvene fobije. Ali kada pas ima fobije, onda kao vlasnik morate imati beskrajno strpljenje i mudrost da to zajedno prevaziđete.
Lejdi Pjaca je posetila vrhunske psihologe širom Njujorka, od strane kojih su joj prepisani Ksanaks, Zoloft i Valijum. Ona je nestrpljiva i rezervisana, a često se opušta slušajući radio. Zaboravili smo da napomenemo da je Lejdi Pjaca –pas, i to pas koji ima fobije.
Ovaj gospođica je najverovatnije mešanac rodezijskog ridžbeka i labradora. Rođena je negde u Bruklinu, ostavljena kao štene u udomljena je od strane jedne divne dame. Njen život od tada je ispunjen trčanjem i šetnjama po parku, raznim poslasticama, plivanje u okeanu i….LEKOVIMA. Naime,uprkos ispunjenim trenucima, ovaj pas ima fobije, odnosno nosi se raznim problemima.
Na prvom mestu po intenzitetu fobija, nalazi se strah od malih pasa, posebno čivava. Ono što Lejdi još uznemirava jesu i galama, kao i kada ljudi koriste „bebeći“ govor, kao i prisustvo nepoznatih osoba.
Njena vlasnica je tada shvatila da mora da se preseli, a za novo boravište je odabrala San Francisko. Jedini problem u svemu tome je kako prevaliti toliku razdaljinu. Vlasnica je pri tom isključila putovanje avionom, iz razloga što bi pas morao da putuje u delu koji je prediđen za prtljag. A to bi bilo stvarno previše, pogotovo za psa koji ima fobije. Tako se odgovor nametnuo sam po sebi-na put će krenuti automobilom. Ionako, to je samo 4.500 kilometara i prolazak kroz 15 država.
Tako su se ove dve dame uputile na ovaj daleki put malenim žutim automobilom marke Fiat. Pre polaska na put, mnogi poznanici i prijatelji, vlasnicu su pitali da li je to dobra ideja. Ona je potajno i sama sebi postavljala to isto pitanje. Njena najveća dilema je bila da li će im hoteli i moteli usput, možda uskratiti gostoprimstvo, zbog njenog džinovskog psa. Po njenim rečima, na kraju je sve ispalo tako da bolje nije moglo.
Međutim, čim su izašle na otvoren put, svi razlozi za strah su nestali. Naime, ispostavilo se da je Lejsi, pas sa fobijama, prvi put bila potpuno opuštena i čak bi se reklo da je uživala. Strah i anksioznost kao da su nestali, čak i u situaciji kada su na jednom delu puta bile izložene nepogodama izazvanim od strane tornada.
Činilo se da Lejdi posebno uživa u sledeće 3 aktivnosti: gledanju kroz prozor, dremkanju na sedištu i istraživanju stajališta u kojima su odsedali. Ovaj pas sa fobijama, koji do nedavno nije podnosio boravak sa strancima, sad je nestrpljivo žurio da pozdravi nove ljude. Takođe se radovala i psima koje su sretali usput.
Očito je bilo da je Lejdi najviše živela u strahu da će ponovo biti ostavljena i zato je bila prepadnuta svaki put kada je neko od ukućana napuštao kuću. Sa druge strane, dok su putovale činilo se da ovaj ogromni pas, uživa u svim onim stvarima u kojima psi i treba da uživaju. Sada je ova lepotica bezbrižno posmatrala krajolike, išla na pešačenja i izlete, trčala među balama sena.
Kada su pristigle na odredište, činilo se da se radi o potpuno novom psu. Pas koji je imao fobije, sada je bio manje uznemiren i više se nije „vukao“ po stanu uplašen i snužden, već se činilo da sa radošću dočekuje svaki novi dan. I dalje se raduje novim poznanstvima i kao da se više ne plaši ničega. Ko bi rekao da će čari otvorenog puta pripremiti Lejdi za sasvim novi život.
Zaista smo istinski dirnuti novim početkom koji je ovaj pas iskusio i načinom na koji je njega došli. A ne možemo ni da se ne osvrnemo na to koliko je vlasnica ove džinovske dame podnela kako njen pas više ne bi bio pas koji ima fobije.
