Pre nekoliko dva meseca OVA vest odjeknula je na društvenim mrežama i izazvala je brojne komentare, naravno negativne… Našoj redakciji javila se žena koja je oštećena u ovom slučaju. Ispričala nam je priču sa tragičnim krajem – njen pas je na smrt izujedan u pansionu za pse!
Tada smo pokušali da stupimo u kontakt sa Aleksandrom Vlaović, vlasnicom pansiona, međutim, kako je i sama tada rekla, nije želela da daje bilo kakve izjave povodom nemilog slučaja, do juče. Juče u toku dana nas je kontaktirala, i poželela da kaže i svoju stranu priče. Zašto tek sada? Zato što ne može više psihički da izdrži napade, kletve, pretnje… Zato što je vrag odneo šalu, te smatra da je ugrožena kako ona, tako i psi o kojima brine, jer gotovo svako zna gde živi, upravo zbog brojnih objava žene sa kojom ima problem, a čiji je pas nastradao.
BICIKLOM OKO SVETA: Škot je udomio macu iz Bosne, nabavio joj pasoš i avantura je počela! (FOTO)
– Nakon par meseci od nesretnog događaja, odlučila sam da se ipak izjasnim, da kažem sta mi je na dusi. Pre svega toga, ko me poznaje, njemu ne treba da se predstavljam, ko me ne poznaje, neko sam ko već 10ak godina živi po podstanarskim kucama, često izbacivana zbog pasa, često zivela u vrlo losim uslovima bas zbog tih pasa – jer nismo imali gde. Spasila sam velik broj životinja, jer odlicno znam sta znaci biti odbacen, biti sam. Naša poslednja podstanarska lokacija je bila kuca u Novom Sadu, tik uz prugu koja se gradila, i morali smo da se selimo. Opet sam morala da tražim smestaj za mene i životinje ali ovaj put u našu kuću, tata je prodao stan i želeo je da mi pomogne. Kada sam pronašla kuću na Fruskoj Gori, određenim ljudima sam rekla da bi trebali da sklone pse, jer selidba je tu, a na novoj lokaciji nemam adekvatne uslove za sve njih. Ima dosta mojih objava o tome na društvenim mrezama, gde trazim i molim da se odvedu psi. Samo dve osobe su to uradile.
– Sa malo manje od 30 pasa smo prešli u nas dom. Uz njih, još 4 psa su mi ostavljena, baka od koje sam kupila kuću nije imala gde sa njima, ostavila ih je tu. Tog kobnog dana, kada je pas napadnut od strane vise pasa, istina je da nisam odmah zvala veterinara. Zašto? Ne da bih sakrila to što se desilo, već jer pas tada nije izgledao životno ugrožen. Priznajem, nisam smela dozvoliti da ne odreagujem odmah. Kada je došao kod veterinara, bilo je 8h ujutru, rečeno je da će biti pregledan i da će biti javljeno sve. Mom momku (Aleksandru) je na odlasku rečeno da ne izgleda tako loše, ali da moraju da ga pregledaju. Kada smo oko 11h pozvali da pitamo kako je, rečeno je da nemaju struje u ambulanti i da ne mogu da odrade sve preglede. Aleksandar je išao da obiđe psa, koji je ustajao, prilazio mu i gurao glavu da se mazi. Čak je stanje krenulo da ide na bolje i preporučeno nam je da počne da se hrani sa paštetom koju je vet preporucio. Stanje se ipak pogoršava, zovemo, pitamo, uglavnom pas leži i miruje zbog lekova,terapije. Posle 1h od mog poslednjeg poziva, javljaju nam da je preminuo.
Veterinar joj je odgovorio sledeće:
UŽAS ZA LAJK I ŠER? Tinejdžeri su ubili mače, NASMEJANI a onda nastavili kao da se ništa nije desilo!
– Žena na koju je bio čipovan pas je dobila saznanje od nas šta se desilo, i rešila je da to sve proveri obdukcijskim nalazom. Tu kreću najveće pretnje. Ko god se razume i ko god ume da pročita nalaz, jasno je da rec “mehanicki” koja se navodi u izveštaju, govori o ujedima pasa koje je pas zadobio, a ne od udaraca ljudske ruke. Počeli su napadi i optužbe da smo ga mi letvom tukli. U izveštaju se daje do znanja da je imao krv u plućima, što je i dovelo do smrti.
