Mark i pas Pajo, Irac i njegov verni labrador, koračaju i dalje, vođeni neustrašivom voljom da prevladaju i poslednje kilometre do Krfa. Oni i dalje koračaju sa nesmanjenim entuzijazmom i jasnom vizijom, da što pre stignu do ovog grčkog ostrva.
Poslednji deo albanske rute bio ja praćen promenljivim vremenskim uslovima. Kiša je padala obilato, ali uglavnom u noćnim časovima. Naravno, za Marka i psa Paja, to su bile povoljne okolnosti, pa ih je tako preko dana Sunce pratilo Sunce. Krajolik kojim su prolazili krivudao je svako malo, a svuda oko njih nalazili su se maslinjaci u kaskadama. Do Krfa je trebalo preći oko 120 kilometara, a svaki korak sa sobom je nosio novo uzbuđenje. Pored maslinjaka i Sunca, prijatan osećaj u njima, budio je miris citrusa koji su se nalazili na svakom koraku.
Po Markovim rečima, njegov verni pas, uživao je u ovim predelima. Naime, priroda ga je mamila da istražuje, a on je to i činio iz sve snage. Ovde nije bilo saobraćaja o kome se moralo voditi računa, pa se u potpunosti prepustio svojim čulima. Približavajući se polako, ali sigurno polovini puta, Mark je razišljao sve više o tome šta su sve na ovom putu prošli, ali i šta ih čeka. Usput, nije mogao a da se ne zapita šta je u glavi njegovog najvernijeg saputnika, labradora Paja:
–Šta li on misli – kuda idemo, kada ćemo stići, kada idemo kući u Irsku, kada ću se okupati u Savi?!
Hiljadu sličnih pitanja, zamenio je konačni utisak da pas Pajo uživa u ovom putovanju. Mark je ipak zaključio da sva ova pitanja pripadaju njemu, a da je njegov labrador ispunjen svime što je putovanje sa sobom donelo. Naime, on obožava da pešači i da istražuje. Pored toga, oduševljen je svime što je usput video – od prirode i životinja, do spavanja tik uz vlasnika u šatoru.
Koračajući dalje, naišli su na prepreku koju nisu očekivali. Naime, etapa puta koja je sledila mogla se preći samo auto-putem. Budući da nisu mogli drugačije da prevale ovu deonicu, put su nastavili ni manje ni više, nego hodom po auto-putu. Ovo je bio krajnje riskantan i nepromišljen Markov potez, ali srećom na to su mu ubrzo ukazali motociklisti koji su ih susreli. Oni su Irca posavetovali da nastavak puta pređu autobusom ili vozom, pri tom ga upozorivši da će Paja teško pustiti da putuje ovim prevoznim sredstvima. Za Marka to uopšte nije bio problem jer je znao da Pajo uspeva svojim šarmom da otvori sva vrata.
Pročitajte još: OD SKADRA DO DRAČA: Irac i njegov pas Pajo i dalje neumorno koračaju
Po iskrcavanju iz voza, put su nastavili uz samu ivicu mora. Ponovo su uspostavili tempo od trideset kilometara na dan. Uživali su u morskim pejzažima, a pas Pajo je posebno bio uzbuđen posmatranjem jata ptica. Pored impresija predela koji su ih okruživali, obojica su osećali dodatno uzbuđenje činjenicom da se Krf sada nalazio samo na korak od njih.
Da podsetimo, ovaj dvojac se nalazi na ovom neverovatnom putu, iz humanih pobuda. Naime, Markova je želja da njihovo putovanje pobudi što više ljudi da im se priključi. Krajnji cilj jeste da se prikupi što više novca za kupovinu infuzomata. Ovi aparati će biti prosleđeni Dečijem odeljenju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Ovoj humanitarnoj akciji se možete priključiti na sledeći način:
