Popino prase je slatka trava iz roda ječma. Ona retko prelazi visinu od 40 centimetara, ali u proseku doseže 20 do 30 centimetara. Popino prase izvorno potiče iz Sredozemlja i Male Azije. Danas ga ima u velikom delu sveta. Popino prase raste manje ili više na suvim i toplim mestima, čak i u gradovima. Ova nimalo naivna vrsta korova može biti jako opasna po vaše ljubimce. Njen vrh izgleda kao raščupan životinjski rep ili metlica. Opasne su zato što se lako i čvrsto kače na razne predmete. Semenke popinog praseta imaju zaštitni omotač koji ima kukice kojima se kače na životinjsku dlaku i tako se prenose. Te kukice su kao udice i kad se jednom zakače jako teško mogu da spadnu. One su oštre i mogu da se zabodu i prodru u kožu.
Problemi koje zadaje popino prase
Psi sa dugom dlakom su naročita ugroženi od popinog praseta. Ako vaš pas trese glavom posle šetnje, češe uvo šapom ili mu iz uva teče pojačan sekret, to može biti znak da se popino prase nastanilo u ušni kanal. Kijanje, iscedak iz nosa i trljanje nosa može da ukaže da je takva kukica dospela u nos psa. Ako se popino prase zabode između jastučića na šapi, pas će početi da hramlje i uporno će lizati šapu. U većini slučajeva javiće se otok zbog infekcije i svakim pokretom noge travka će ići sve dublje i dublje, što će izazvatii još veće probleme. Znak da je popino prase dospelo u oko prepoznaje se po tome što ono neprestano suzi.
Popino prase je teško odstraniti zbog njegove specifičnosti, jer kada dospe u kožu, uvo, oko, svaki pokret vašeg ljubimca popino prase će otići još dublje.
Ako primetite posle šetnje neobično ponašanje psa, a na dlaci ostatke popinog praseta, najbolje je psa odvesti veterinaru. Nikada ne treba pokušavati da sami rešite problem, jer se može desiti da popino prase potisnete još dublje i tako iskomplikujete situaciju.
Kako rešiti problem popinog praseta?
Za tačnu dijagnozu neophodno je psa odvesti kod veterinara. U zavisnosti u kom se organu ili organskom sistemu problem manifestuje veterinar će izvršiti potrebne preglede. Neretko, da bi se dijagnoza tačno postavila i da bi se izbeglo nanošenje bola psu, životinja se uvodi opštu anesteziju. Na naročitio osetljivim organima kao što je oko, pregled, a potom i odstranjivanje travke se skoro bez izuzetaka obavlja u anesteziji. Za otkrivanje i odstranjivanje popinog praseta iz uha i nosa potrebni su odgovarajući instrumenti i stručna tehnika, jer nestručnim radom moguće je izazvati vrlo ozbiljne i trajne posledice kao što je probijanje bubne opne u uhu vašeg psa.
Odstranjivanje popinog praseta iz šape često predstavlja pravi operativni zahvat jer je neophodno kožu iseći da bi bilo moguće izvaditi popino prase. Odstranjivanje popinog praseta iz pojedinih delova tela psa može da predstavalja pravi izazov za veterinara, posebno ako je problem dugo trajao baš zbog mogućnosti da se popino prase vremenom pomerilo dosta duboko.
Popino prase može da dovede do ozbiljnih oštećenja organa u kojima se nalazi. Tako na primer, ako upadne u oko može da dovede do vrlo ozbiljnih oštećenja rožnjače, jer oštećuje površinu oka svojim oštrim ivicama. Nije retka ni pojava ulcera i oštećenja dubljih struktura oka koji onda zahtevaju dug i uporan tretman, a posledice su u nekim slučajevima i trajne. Popino prase u uhu može da izazove jake upalne procese i u najgorem slučaju da probije bubnu opnu što će izazvati gubitak sluha. Ukoliko se ova trava nađe u nosu može da izazove jaku zapaljensku reakciju sluzokože i ako se ne izvadi izazvaće i pojavu hroničnih problema i poteškoća prilikom disanja.
Prevencija
Veliku neprijatnost za vlasnike pasa predstavlja to što je probleme sa popinim prasetom nemoguće u potpunosti prevenirati. Važno je, da koliko je moguće, vlasnici izbegavaju šetnju svojih pasa po površinama koje obiluju ovom travom. U svojim dvorištima neophodno je da se redovno održava higijena i košenje travnjaka. Posle svake šetnje vlasnik obavezno treba da kompletno iščetka i pregleda svog ljubimca, a naročitu pažnju treba da obrati na dlaku i kožu između prstiju i oko ušiju. Preporučuje se vlasnicima koji imaju pse sa oborenim učima i dugom dlakom da ošišaju na kratko delove koji su posebno ugroženi. To je pre svega predeo oko ušiju, same uši i prednje i zadnje noge od šapa do lakata, odnosno kolena. Pri pojavi bilo kakvog sumnjivog simptoma važno je da se vlasnik sa svojim ljubimcem što pre obrati veterinaru da bi se izbegle eventualne komplikacije.
