ISPOVEST INES: „Prihvatilište za pse Ovča je „AZIL STRAVE“. NEĆU i NE ŽELIM da žmurim na ovo“!

– Prvo što vas na ulazu u Prihvatilište za pse Ovča dočeka je znak NO CAMERA. Svako iole normalan pitao bi se zašto. Ako je sve legalno i po zakonu, šta se krije?, prve su reči Beograđanke Ines, velike ljubiteljke životinja koja je otišla po Šarenog.

Šareni je pas, o kome je brinuo Milan – anđeo čuvar o kojem smo vam nedavno pisali:

UPOZNAJTE MILANA: Anđeo čuvar napuštenim psima o kojem NIKO NE PRIČA!

Po prijavi gostiju i vlasnika jednog studentskog kafića, kako im smeta lavež psa koji je tih i izuzetno miran, pre nekoliko dana došli su iz Veterine Beograd, bez najave Milanu, prišli Šarenom dok je spavao na travi ispred svog dvorišta, dali mu anastetik i odveli ga u Prihvatilište za pse Ovča.

Šokirana onim što je tamo videla, Ines je priču podelila na svom Facebook profilu.

– Drugo što vas dočeka je izuzetno ljubazno i nasmejano osoblje. Došla sam tamo sa napadačkim stavom, međutim rešila sam da igram po njihovim pravilima. Slušala sam, klimala glavom i pravila se da im sve verujem. Na primer, da im verujem da bolesne pse odavaju od zdravih, isto kao i velike od malih, napisala je Ines.

Pročitajte još:
RAJ: U ovom azilu žive sve napuštene životinje – i domaće i kućni ljubimci! (VIDEO)

Mnogo je toga nelogičnog i neobjašnjivog u ovom Prihvailištu. U priči koja je za samo nekoliko sati podeljena skoro hiljadu puta na ovoj društvenoj mreži, Ines je doslovce objasnila ono što je „svojim očima videla“ i „svojim ušima čula“ od nadležnih!

– Neobjašnjivo je zašto skoro svaki pas po kojeg vlasnik dođe bude zaražen štenećakom ili šugom i često ugine posle dva dana, a odvedu ga tamo potpuno zdravog. Jedan broj pasa laje u nadi da će ih neko odvesti, dok drugi deo samo tromo leži i ne diže glavu. Nalaze se u delu u kojem je STROGO ZABRANJEN ULAZ svima osim zaposlenima. Zašto jednu grupu pasa smemo da vidimo, a drugu grupu ne smemo?!, upitno je napisala Ines.

Iako na zvaničnom sajtu Prihvatilište za pse Ovča piše da je kapacitet 80 pasa, Ines je došla do podatka da je u njemu trenutno 180 pasa!

– I dok sam neobavezno ćaskala sa dve usiljeno ljubazne veterinarke i čekala otpust za Šarenog, saznala sam da upravo Šareni iz kaveza „metar sa metar“ nije izašao 7 dana. I nije jedini! Saznala sam da psu kao što je Šareni NEMA POMOĆI, da oni ODMAH prepoznaju koji pas hoće sa njima, a koji neće. Ti sto neće, e njih čeka sudbina koju ne bi poželeli nikome. Kavez, polivanje crevom, izmešana hrana sa izmetom, sedativi i elektro šokovi. Do kada? Kažu, mi ne uspavljujemo pse, držimo ih do kraja zivota u kavezima, objašnjava Ines.

Došao je trenutak da uzme Šarenog. U taj, zabranjeni deo, puštaju Milana ali ne i Ines. Lavež i urlici koje odatle čuje, za Ines su bili nemogući! Posle nekoliko minuta Milan izlazi prebledeo i ponavlja da to nije njegov Šareni, da ga ne prepoznaje i da se pas trese. Tri muškarca tada kažu kako će ga izvući sajlom, jer „to je uobičajeno kod TE VRSTE samo ružno izgleda i psa NE BOLI.“

Pročitajte još:
Ovaj azil za pse je MORAO biti zatvoren. A razlog je – UDOMLJENI SU SVI STANOVNICI!

– Ovo što vidite na slici je samo mali deo torture i traume kroz koju je prošao Šareni i kroz šta prolazi na hiljade pasa u Prihvatilištima u Srbiji. Urlikao, je, krv mu je curila iz usta i šapica, dvojica su ga držali za zadnje noge, a jedan ga je držao i vukao sajlom po blatu. Plačem dok se sećam i ceo život će mi ostati urezane oči ovog psa. Po pokretima tela shvatila sam da mu daju ELEKTRO-ŠOKOVE i tada sam rešila da probam da slikam. Na slici se jasno vidi zadnji deo sajle koji je obložen izolacijom. Nije li to zabranjeno?!, tužna je Ines.

Nakon što su shvatili da se pas neće smiriti i da ga mogu ubiti pred očima Ines i Milana, rešili su da mu daju sedativ, kako bi ga Milan i Ines što pre odneli u pansion. Onesvešćeno i mršavo telo krvavog, blatnjavog i uneređenog psa prevezli su na sigurno i sada sledi oporavak izmučene i ni za šta krive životinje.

– Ja se pitam DO KADA OVAKO? Da li je moguće da smo svi u stanju da žmurimo? Da ponavljamo iste fraze kako su plate male, kao ni ljudi ne žive nista bolje i onda sednemo pred TV, jedemo i ne činimo NIŠTA. Dok na 20 minuta od nas životinje UMIRU u najgorim mukama. Ja NEĆU i NE ŽELIM da žmurim na ovo. Rekli su mi da ne objavljujem sliku, jer je slikanje zabranjeno. Da li je dozvoljeno ono što oni tamo rade?! Da li još postoje ljudi koju su spremni da ustanu i bore se za prava ovih pasa? Ljudi, to je državna ustanova, PLAĆAMO POREZ ZA NJIH, da li je normalno ovakvu sliku napraviti na mestu koje se naziva PRIHVATLIŠTEM ZA PSE?!, uznemireno je dodala za kraj stravične ispovesti Ines.

Niša ne bismo dodali, sem JESMO LI IZGUBILI I ONO MALO LJUDSKOSTI?