psa lutalice: U našu redakciju, stigla je poruka naše drage priajteljice Dragane Pantelić. Imala je za nas emotivnu, dirljivu priču o psu, lutalici, po imenu Grof.
Želela je da priča ostane napisana u prvom licu, kako bi svi shvatili kako zapravo izgleda život iz ugla psa lutalice. Zato, poruku prenosimo u celosti (HVALA DRAGANA):
„TEBI:
Ćao drugari! Da se predstavim – moje ime je Grof, za prijatelje BRAT, mezimac, ORTAK. Imam 15 god i to uličnih Valjevskih. Ne, ne, nisam rođen u petak. A možda i jesam. Ko će ga znati kad na ulici na kojoj sam došao na svet nije bilo kalendara.
Došlo je veme da i ja tražim dom kako bih se u njemu mogao osećati napokon srećno i sigurno. Ali godine su prolazile, hvatali su me i šinteri, ali su me i oni voleli, pa su me vraćali na ulicu. Iako sam ogroman pas, nisu dozovlili da umrem u azilu. Jedan radnik me je posebno voleo, bacao je ključeve komunalnim inspektorima kada bi došli da me vode u azil.
Pročitajte još:
Sećate se lutalice, sa kojom je Sirijac podelio ćebe? Nije više bezimeni pas!
Na sve sam pristajao! Voleo sam kad me maze, onda fino zaspim i sanjam. Svašta sanjam. Ali najviše kako stiže poziv za mene, od mog novog udomitelja. Nažalost, opet me san probudi I ja sam na ulici i ljudi me teraju i često biju. Taj san je kriv.
Nije mi donosio utehu na ulici, čekao sam godinama iste ljude koji su brinuli o meni i ostavljali mi hranu, ali su odlazilil. Hvala im, zbog njih sam preživeo. Rekli su mi da će to proći, kad budem udomljen jer ću osećati da sam tamo siguran i voljen.
Pisao sam Deda Mrazu 2014. godine. Pao je sneg, polako sam umirao od starosti, promrzlina, nisam mogao da ustanem, da se krećem. Nisam više ni dobro čuo, ni video. Prošle godine zaspao sam i žena me je udarila kolima.
Ali, preživeo sam. Došla je zima i ja sam je dočekao sa otvorenim ranama. Čekao sam belu smrt sam na ulici. Onda je naišla jedna osoba i jedan radnik azila, a dan me je delio od smrti!
Pročitajte još:
NOVI SAD: Psi lutalice od kartona sa jasnim porukama – UDOMITE! (FOTO)
Odeveli su me daleko od zlih ljudi, kod jednog divnog čoveka, gde je uvek puno ljubavi, hrane i drugara. Dobri duh Goran me obožava, dao mi je i funkciju – šaptač psima, terapeutski pas, glavni sam, svi mi se bolesni, povređeni ”uvale” u box ali ja to džentlmenski podnosim.
Danas, posle skoro pet meseci, živ sam, srećan, primio sam terapiju i vratio sam se životu, oterao dane sive. Opet mogu budan sanjati sve sto želim, imam svemir, imam sa kime da ga delim. Imam svoje drugarice Sašku, Nadu, Maju, Senseia i mnogo prijatelja iz stranih i srpskih Udurženja kojima sam zauvek zahvalan. Goranu najviše!
Hvala ti Gorane što napokon imam svoj dom i mir.
S poštovanjem, tvoj lepi deka Grof“…
Procene su da na ulicama Valjeva ima oko 700 napuštenih pasa,.. Udomite, spasite život i postanite i vi nekome HEROJ, kao što je Goran Grofu!
