JOVANA (17): Veterinar mi je rekao da ga uspavam, a on mi je pogledom rekao „SPASI ME, MOLIM TE“!

Veterinar je bio jasan: „šanse da preživi su male“. Za Jovanu (17) to je značil samo jedno – male su, ali postoje. Nije odustala!

Fenomenalna priča i pravo letnje osveženje, reklo bi se, stiže nam u redakciju Petface-a sa „subject“-om – ako biste mogli da objavite!

-Živim u Podgorici, a životinje su mi na prvom mestu. Posle, sve otalo. Ovo je priča o Srećku koga sam spasila sigurne smrti i izvukla sa puta koji ga je vodio pravo u smrt, glasila je poruka ove fenomenalne devojke.

U prvi mah, želela je da ostane anonimna, jer kako kaže – ona nije bitna, već njen uspeh. Uspeh i požrtvovanje prema jednom živom biću.

– Dala sam mu ime Srećko jer je zaista imao veliku sreću što je naišao na mene. Na njega sam naišla tog dana, kada sam sa svojim psom kao i mnogo puta do tada krenula u takozvani „Park za pse”, na Cemovskom polju. Sjedjela sam na klupi i odjednom vidjela kako masa vlasničkih pasa trči ka nečemu. Začula sam jauke, cviljenje i uzvike vlasnika „neka zakolje tu džukelu, da ne širi bolesti”. Prišla sam, otjerala sve pse a on.. on je samo ležao, nepomičan i jadan. U katastrofalnom stanju, priseća se Jovana.

Uzela ga je u naručje i u najkraćem roku već su bili kod veterinara. Konstatovao je – pas ima demodeks.

-Usledio je šok. Veterinar mi je rekao da ga uspavam, jer zbog tolikog pada imuniteta i jako lošeg metabolizma on nema ni 2% šanse da preživi.. Pogledala sam ga, razmišljajući se šta da uradim. Nagovarala me je da je to najbolje za njega, mučio se. On je u tom trenutku podigao glavu i pogledom mi rekao „SPASI ME, MOLIM TE“! Odluka je pala – neću ga eutanazirati, prepričava nam Jovana tok ove neverovatne priče.

Tako su prolazili dani i dani, a Srećko je izgledao sve bolje. Prošlo je svega dva meseca od tada i on je sada pas koji je spreman za udomljavanje!

– Uz pomoć donacija koje sam sakupila preko NVO „Ruka Šapi“, dobre volje, ljubavi prema njemu ja sam od njega napravila najhitrijeg, najboljeg i najumiljatijeg psa! Sada tražimo udomitelje. Evo kako je izgledao nekada, i kako izgleda sada, priča nam Jovana dok nam šalje i njegove fotografije neverovatnog oporavka!

Nije želela da skreće pažnju na sebe, napomenula je. Zato je želela da ostane anonimna. Samo je želela da skrene pažnju na svest građana. Ali mi smo želeli ovako da joj se zahvalimo za sve što je uradila za Srećka.

-Želim da vašim objavama skrenemo pažnju na svijest građana, posebno mojih vršnjaka, djece koje udaraju i maltretiraju pse. Ne bježite od lutalica, jer oni najviše umiju da cijene ljubav i pažnju koja im se posveti. Ja sam sa 17 godina uspjela ovo da uradim i smatram da mi je to najveći uspjeh koji ću ikada u životu imati, za kraj našeg razgovora rekla je Jovana Radunović.

Osim što nam je njen čin vratio veru u divne mlade ljude, uverio nas je i da se dobra dela i dalje cene. Bar kod nas 🙂 Zato smo glasno zahvalili Jovani, a vas molimo da ovu divnu priču podelite i pokušate da joj pomognete da ispuni svoj cilj do kraja – da nađe Srećku topli dom, pun ljubavi, sreće i posvećenosti!