Akvarijum i ribice, kao njegovi stanovnici, moraju biti u konstantnoj „simbiozi“, kako bi i avarijum i ribice funkcionlisali na pravi način. Slatkovodni akvarijum i ribice, kao njegovi stanovnici, najčešći su izbor početnika i neiskusnih zaljubljenika u podvodni svet. Ovakvi akvarijumi su jednostavniji za savlađivanje, postavljanje i pravilno održavanje od akvarijuma sa slanom vodom. U većini slučajeva, oni koji savladaju izazov da slatkovodni akvarijum i ribice u njemu, održe u dobrom stanju, ukoliko su pravi zaljubljenici požele da rašire svoje horizonte po pitanju gajenja ribica i upuštaju se u avanturu zvanu morska akvaristika.
Slatkovodni AKVARIJUM I RIBICE kao njegovi stanovnici
Uopšteno govoreći, slatkovodni akvarijum i ribice koje u njemu žive, nešto manje su zahtevni za opremanje i održavanje. Kada govorimo o prosečnim akvarijumima u smislu veličine i kapaciteta vode, oni su manji od onih sa morskom vodom. Uostalom, ukoliko držite samo jednu zlatnu ribicu dovoljan vam je i akvarijum oblika staklene kugle. Slatkovodnom akvarijumu je potrebna samo čista nehlorisana voda i ona zapravo zahteva najviše pažnje, s obzirom da je to životno okruženje svih stanovnika akvarijuma. Osnovnu opremu čine: sistem za filtriranje vode, sistem za aeraciju (obogaćenje vode vazduhom), sistem za osvetljenje i sistem za grejanje ili hlađenje vode (zavisno od stanovnika akvarijuma). Biljke koje se preporučuju, a u nekim slučajevima su i neophodne, moraju naravno biti one koje uspevaju u slatkoj vodi. Slično je i sa podlogom na dnu kao i drugim predmetima koji se mogu naći u njima. Najčešći stanovnici slatkovodnih akvarijuma su zebrice, gupike, platike, kao i najčešći stanovnik akvarijuma, zlatna ribica, koja je među prvima stigla u domove.
MORSKI AKVARIJUM I RIBICE kao njegovi stanovnici
Morski akvarijum i ribice koje u njemu žive, uglavnom su većih dimenzija, u skladu sa veličinom ribica koje u njemu žive, kao i opreme koja je neophodna. Pored dodatnog troška zbog opreme i većeg akvarijuma u kući, morski akvaristi treba da znaju da su vrste koje žive u slanim vodama obično mnogo skuplje od slatkovodnih. Imajte na umu takođe i to da morskim ribama odgovara da ih ima manje u akvarijumu za razliku od slatkovodnih riba, tako da će morski akvarijum imati manje riba nego slatkovodni iste veličine.
Morski akvarijum i ribice, kao njegovi stanovnici, uživaju u slanoj vodi.
Nemojte koristiti kuhinjsku so, već nabavite odgovarajuću so u specijalizovanim prodavnica opreme za akvaristiku. U ovakvom akvarijumu morate imati i tzv hidrometar koji služi za merenje količine soli u vodi. Pored standardnih filtera za vazduh i vodu ovim akvarijumima je potreban još jedan filter a to je sakupljač proteina. Takođe je potrebno obezbediti i živi kamen a to je komad izumrlog korala koji takođe predstavlja dobar filter. Tu se skupljaju mikroorganizmi koji potpomažu održavanje dobre hemijske ravnoteže vode i uništavaju biološki otpad.
Podloga, tj dno akvarijuma treba da bude posuta autentičnim morskim peskom. Merenje hemijskog sastava vode i temperature treba obavljati češće jer su različite vrste koje se mogu naći u ovim akvarijumima takođe različite u zahtevima životne sredine. Osvetljenje koje je potrebno morskim stanovnicima je drugačije od onog koje se obezbeđuje slatkovodnim ribicama i o tome takođe treba voditi računa. Kada su vrste ribica za morske akvarijume u pitanju, iskusni akvaristi preporučuju da vodenu avanturu započnete sa sledeće tri vrste: Žuta tetra koja je mirne naravi, dobar plivač, ali ujedno snažna ribica. Na drugom mestu je popularna klovn ribica, poznati Nemo iz istoimenog crtanog filma, kao i riba cardinal popularna između ostalog i zbog toga što je izuzetno laka za držanje.
PROČITAJTE I: tekst o akvarijumu kroz istoriju!
