Kada se radi o hrani i hranljivim sastojcima, najčešći izazivači alergijskih reakcija kod pasa potiču iz kravljeg mleka, jaja, ribe, govedine i pšeničnog brašna. Dakle, radi se uglavnom o belančevinama, tj. proteinima. U poslednje vreme beleži se i povećana reakcija na boje, začine, konzervanse, pšenični gluten kao i hranu koja sadrži mesne preradjevine.
Manifestacije ovih problema najzapaženije su na koži i u probavnom sistemu. Treba znati da gotovo jedna trećina svih kožnih bolesti kod domaćih mesojeda nastaje na alergijskoj osnovi. Promene na koži kojima je uzrok alergija na hranu najbolje se prepoznaju crvenilom kože, sitnim bubuljicama oko ušiju, očiju, po šapama i pod pazuhom, a naravno i intezivnim svrabom. Ukoliko su ove reakcije prisutne u dužem periodu, tj. ukoliko pas konstantno unosi hranu koja izaziva preosetljivost, svrab postaje jači, češanje intezivnije, dolazi do stvaranja ranica na koži, a to predstavlja izvrsnu podlogu za bujanje raznih bakterijskih infekcija koje mogu da dovedu do drugih mnogo težih i opasnijih problema.
Kada se govori o manifestacijama u probavnom traktu najzapaženije su pojava povraćanja i dijareje. Učestalo povraćanje i proliv dovode do dehidratacije organizma, mršavljenja, poremećaja varenja, malaksalosti i naravno odbijanja uzimanja hrane.
Utvrdjivanje sastojaka na koje je pas alergičan, a nalaze se u hrani obavlja se sprovodjenjem eliminacionih dijeta u saradnji i pod nadzorom veterinara. Danas na tržištu ima više medicinski formulisanih hrana koje u svom sastavu imaju veoma male količine proteina i koje služe da se organizam psa oslobodi proteina koji su izazivači alergije. Utvrđeno je da su psi najčešće alergični na proteine iz pilećeg i goveđeg mesa jer se ono i najviše i najduže nalazi u ishrani. Ovaj proces traje između 10 i 15 nedelja i često je frustrirajuć za vlasnika ali i za veterinara. U toku ovog perioda treba biti veoma uporan, a pas mora da jede isključivo ovu hranu i pije vodu. Posle ovog perioda, u ishranu se uvodi hrana koju je pas predhodno jeo i ukoliko se pojavi reakcija posle dva do tri dana veterinary i vlasnici su sigurni na koji allergen je pas osetljiv. Ponekad, ukoliko je pas jeo hranu sastavljenu od različitih vrsta mesa, proces treba ponavljati kako bi se došlo do konačne dijagnoze. Kada se utvrdi koji sastojak izaziva reakciju, terapija je veoma jednostavna. Pas više ne dobija hranu na koju je alergičan i problem se trajno rešava.
U poslednje vreme se sve više beleže alergijske reakcije na gluten iz žitarica. Proces dijagnoze je identičan, a dobru vest za vlasnike koji imaju ljubimce sa ovim problemom predstavlja činjenica da na našem tržištu ima sve više hrana koje u svom sastavu ne sadrže gluten.
Danas se preporučuje hrana za pse koja je sačinjena od proteina isključivo životinjskog porekla i ugljenih hidrata visoke svarljivosti, koja je kuvana na pari i ne sadrži veštačke boje i konzervanse. Treba obezbediti hranu koja je bogata vitaminima i mineralima a koja sadrži vitamin E koji je prirodan konzervans.
Jedan od novijih pristupa zdravoj i funkcionlnoj ishrani zastupljen je u hrani koja ima meso onih životinja koje kod nas nisu bile često zastupljene u ishrani pasa. To su pačetina, zečetina i jagnjetina. Pored toga, ova hrana sadrži i druge korisne sastojke, kao što su pirinač, kukuruzno ulje, stabljika ananasa, kamilicu i hmelj.
Kontaktne alergijske reakcije nastaju prilkom kontakta ljubimca sa materijama koje se nalaze u njegovom okruženju. Najčešće su to hemijska sredstva za održavanje higijene, neadekvatni šamponi, deterdženti i sl.
Pored ovih alergija, beleže se i alergije na dugotrajnu upotrebu lekova kao i na neadekvatnu primenu lekova koji se daju bez nadzora i uputstva veterinara.
Imajući u vidu da je broj pasa kod kojih se javljaju alergijske reakcije sve veći, važno je savetovati se sa veterinarom i pridržavati se zdravih načela života ljubimca. Svaku promenu na dlaci i koži ili izmetu, treba ozbiljno shvatiti i što pre potražiti pomoć veterinara.
