Besnilo je akutna zarazna bolest centralnog nervnog sistema, a uzročnik je virus koji se nalazi u nervnom tkivu i pljuvački zaražene životinje. Besnilo prenose zaražene životinje, najčešće ujedom, a ređe kontaktom zaražene pljuvačke sa otvorenom ranom. Zoonoze su bolesti koje se sa životinja prenose na ljude, a najpoznatija i sigurno najopasnija među njima je upravo besnilo.
Rezervoari besnila u prirodi su nejčešće lisice, jazavci i vukovi. Međutim, nisu samo divlje životinje pod rizikom. Naši najčešći kućni ljubimci – psi i mačke, ali i krave od domaćih životinja, su takođe česti nosioci virusa. Besnilo je izuzetno opasno oboljenje, a gotovo 100 % zaraženi kućni ljubimci umiru. Iako se smatra da najveća opasnost u gradskim pa i seoskim sredinama preti od pasa, činjenica je da su mačke takođe u značajnoj meri opasni prenosioci. Opasnost od nevakcinisanih mačaka je čak veća, jer su simptomi besnila kod mačaka mnogo teži za prepoznavanje nego kod pasa.
Besnilo ima dva oblika: Furiozni oblik besnila i Paralitički oblik besnila.
Simptomi
Besnilo se manifestuje sakrivanjem životinja na tamnim mestima, netrpeljivost prema ljudima i životinjama, gubitak apetita ili pojava ogromnog apetita koji podrazumeva i gutanje stranih predmeta, otežano uriniranje, otežano gutanje, promukao lavež, grčeve u stomaku, različit izgled zenica, besciljno lutanje i bežanje od kuće. S obzirom da je besnilo bolest nervnog sistema i manifestacije su različite od jedinke do jedinke. Na žalost kućni ljubimci uglavnoj šalju signale koje vlasnici prepoznaju u kasnijoj fazi, kada se jave karakteristična agresija i pojačana salivacija oko njuške životinje.
Dijagnostika i lečenje
Ako i vaši kućni ljubimci šalju ovakve signale, imate velikih razloga za brigu, a za postavljanje tačne dijagnoze koristi se serološka pretraga besnila primenom imunoflurescentnog testa. Definitivna dijagnoza se postavlja post mortem, tj obdukcijom leša životinje pri čemu se virus nalazi u delu mozga koji se zove Amonov rog. Nažalost, nema poznatog protokola za lečenje obolelih pa kućni ljubimci umiru u gotovo 100% slučaja.
Preventiva
S obzirom da se radi o neizlečivom oboljenju, besnilo se mora prevenirati redovnom vakcinacijom koja obezbedjuje visok nivo zaštite. Kućni ljubimci u našoj državi, psi i mačke, se zakonski moraju vakcinisati protiv bolesti besnila. Ovo je važno i zbog toga što bez potvrde o vakcinaciji kućni ljubimci se ne mogu obeležiti mikročipom, a samim tim ni putovati van zemlje. Ipak, to je mnogo manje bitno u odnosu na činjenicu, da je besnilo smrtonosna bolest za sve sisare, koji jedini i obolevaju.
Treba imati u vidu da se radi o zoonozi, što znači da nisu na meti samo kućni ljubimci , već je besnilo opasno i za ljude pa je redovna vakcinacija pasa i mačaka odgovoran čin zaštite zdravlja kako ljubimca tako i svih ljudi i životinja koje žive u okolini. Lovački psi moraju da se vakcinišu dva puta godišnje zbog povećanog rizika da dođu u kontakt sa zaraženom divljači.
