Bo, Dejzi i Luk su napušteni štenci i traže dom otkad su imali šest nedelja. Njihov uzgajivač nije mogao da ih proda lako pošto nijedno od troje štenaca nije moglo da hoda pravolinijski, što je ukazivalo na neke nedostatke.
U prihvatilištu su zaključili da psi boluju od cerebralne vestibularne disfunkcije, kongenitalni problem prouzrokovan nedostatkom kiseonika dok su štenci u materici. Nisu bili sigurni koliko je ovo opasno i da li su dovoljno obučeni da brinu o njima, ali su ubrzo našli pomoć porodice koja je bila spremna da ih privremeno neguje. Bo, Dejzi i Luk su miks rasa čivave i jazavičara krenuli su put Njujorka.
Nakon serije medicinskih testova, veterinari su stigli do zaključka da potrebe ovog trija i nisu tako strašne kako se činilo u početku. Bolest je činila da su malo nespsretni, ali su generalno bili potpuno normalni. I kao i svako štene – neodoljivi.
Pročitajte još:
PLAKALI SMO SA NJIM: Rotvajler PLAČE nad telom svog uginulog brata!
Luk je imao najviše samopouzdanja i kao takav, bio je udomljen vrlo brzo, dok Bo i Dejzi nisu imali tu sreću. Brat i sestra su bili nerazdvojni, a nakon nekog vremena otkriveno je i zašto.
Bo je imao defekt na levom uhu, pa je bila postavljena dijagnoza da je gluv na to uvo. Nakon ovog otkrića, nije im trebalo mnogo da shvate zašto je sestra Dejzi još sporije napredovala od njega jer je njeno ponašanje ukazivalo na to da je vrlo moguće da i ona ima problema sa sluhom. Često je „kružila“ oko svoje ose, nije podnosila da bude sama. Ona je bila potpuno gluva!
Niko to nije odmah shvatio. Zašto? Zato što je ona ponavljala sve što je njen brat radio i u velikoj meri se oslanjala na ono što radi Bo. On joj je, zapravo, pomagao da se snađe u svetu.
Pročitajte još:
Kiaja je zbog bolesti ostala bez oba oka, ali njena dva brata je vode sa sobom UVEK!
Zbog njihovih zajedničkih i posebnih potreba, morali su bili usvojeni zajedno. Bo je nešto više bio avanturista u odnosu na nju pa je njegovo samopouzdanje dosta pomoglo Dejzi da prevaziđe svoje strahove.
Ona je posmatrala i usvajala bratovljeve poteze, a on joj je pomagao da se oseća sigurno. Bili su jako retko razdvojeni.
– Ona ga stalno prati. Budi se kada i on, zna da je vreme za jelo baš onda kada i on jede, učila je od njega kako da sedi i uopšte da se ponaša, kažu njihovi privremeni staratelji.
Sada imaju pet meseci i gde god da se pojave, privlače pažnju jer su zajedno neodoljivi i tek nešto veći od olovke. 🙂
Iako imaju posebne potrebe, rastu u vrlo snažne i hrabre pse. Bratsko – sestrinska ljubav je zaista neraskidiva i BRAVO za ovaj preslatki dvojac! 🙂
