Bolesti kod pasa koje spadaju u virusna oboljenja, karakteristična za pse, opasna su za sve uzraste pasa. Virus izazivač bolesti kod pasa poznat je pod nazivom Parvo virus, a bolest se naziva parvoviroza. Poznata je u narodu i kao mačja kuga, iako nema nikakve veze sa mačkama. Od nje najčešće oboljevaju štenci u uzrastu od par nedelja do par meseci, ali opezno! Među neobaveštenim vlasnicima vlada mišljenje da su štenci jedini koji mogu da obole od parvoviroze! To je netačno jer od ove bolesti kod pasa oboljevaju i odrasli psi.
Parvo virus je DNK virus, izolovan prvi put 1977. godine u Americi, a kod nas je kao uzrok oboljenja, prvi put primećen 1980. godine. Izuzetno je otporan u spoljašnjoj sredini, a prenosi se kontaktom zdravih pasa sa obolelim i preko obuće, odeće, opreme i slično. U spoljašnju sredinu izlučuje se urinom ili pljuvačkom, ali ima ga i u fecesu i u sadržaju koje oboleli pas povrati. Period inkubacije iznosi od četiri do pet dana.
Simptomi parvo virusa
Inkubacija ove bolesti kod pasa je 3 do 8 dana. Životinje mogu inficirati, a da nemaju kliničke znakove ove bolesti kod pasa. Klinička slika bolesti zavisi od količine virusa koji se unese u organizam, od starosti životinje, stresa, razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija itd. Kod ove bolesti kod pasa klinička slika može da varira od blage infekcije koja se manifestuje pojavom proliva pa do perakutnog toka koji završi uginućem za 24 časa. Ako primetite da vaš pas u toku celog dana uporno i jako povraća – velika je verovatnoća da je zaražen parvo virusom. Zaraženi pas u početku povraća hranu koju je jeo, a zatim povraća tečnost koja može da bude penasta, žuta, žutozelena ili beličasta. Ponekad u povraćenom sadržaju mogu da se vide i primese krvi. Pas postaje izrazito slab i bezvoljan i ne pokazuje nikakav apetit. Najčešće želi da uzima tečnost i to prvenstveno vodu, ali čim popije vodu – ispovrati je. Pas je izrazito depresivan, zavlači se na tamna, skrivena mesta, slabo ili nikako ne reaguje na pozive vlasnika.
Sledeći simptom ove bolesti kod pasa koji se pojavljuje, obično sledećeg dana, a ponekad i istovremeno sa povraćanjem je obilan proliv.
Dijagnostika i lečenje parvo virusa
Dijagnoza ove bolesti kod pasa se postavlja uz pomoć anamneze, kliničkih simptoma i laboratorijskih analiza. Na osnovu analize krvne slike isključuju se druga oboljenja sa sličnim simptomima, a ukoliko analize pokažu drastičan pad leukocita postoji razlog za brigu. Potvrda postojanja parvovirusnih čestica vrši se preko analize izmeta psa. Serološke pretrage daju sigurnu dijagnozu.
Kada je terapija u pitanju, ona je simptomatska. Zbog jake dehidratacije organizma psa neophodno je što pre nadohnaditi izgubljenu tečnost. U teškim slučajevima dehidratacije primemnjuje se i intravenska nadoknada tečnosti. U težim slučajevima uvode se i antibiotici da ne bi došlo do bakterijskih infekcija. Ukoliko se zaraženi psi ne leče mogu uginuti za dva do tri dana. Preporučuje se karantinska izolacija obolelog psa jer se bolest veoma lako prenosi čak i u bolničkim uslovima.
Preventiva parvo virusa
I u slučaju ove bolesti kod pasa mere preventive igraju glavnu ulogu! One se svode na redovnu vakcinaciju pasa po propisanoj šemi. Vakcinacija se sprovodi višekratnom vakcinacijom mladih pasa istovremenom vakcinacijom protiv ostalih zaraznih bolesti pasa ( štenećak, zarazni hepatitis, parainfluenca i leptospiroza ).
Prva vakcina protiv parvoviroze daje se u 7. nedelji starosti zajedno sa vakcinom protiv štenećaka.
Buster doza ( druga vakcinacija ) protiv parvoviroze i štenećaka vrši se u 10. nedelji starosti istovremeno sa vakcinom protiv zaraznog hepatitisa, parainfluence i leptospiroze, a zatim je potrebna jos jedna vakcinacija sa 14 nedelja starosti kako bi se postigla što bolja zaštita.
Prva vakcina obično ne štiti pse od parvoviroze pa mlade pse treba odvojeno držati od starijih ili obolelih. Posle treće vakcinacije potrebno je svake godine jedanput vakcinisati pse protiv parvoviroze i ostalih zaraznih bolesti kod pasa u cilju održavanja imuniteta. Pre vakcinacije potrebno je izvršiti dehelmintizaciju pasa.
Pozdrav svima. Preneću vam naše iskustvo jer može koristiti. Imamo kucu koja je udomljena, mešnac retrivera, 6 meseci. Ne znamo da li je bila vakcinisana, ali kada smo planirali da je vakcinišemo dobila je mačiju kugu tj parvo virus.
Kuca je na našu a i njenu sreću spašena na vreme. Naime, problemi su počeli kada sam primetila da kuče ne jede prepodne, jer je inače halapljiva i kada bi joj se ponudila hrana uvek bi jela i nije bilo bitno šta i kada i u koje vreme. To jutro oko 11h nije jela, a pre toga je jela oko 18h. Neobično za nju. Oko podneva sam joj opet ponudila hranu, odbila je. Pokušali smo sa supom, mlekom, palentom, hranom za kuce, granulama, konzervama, keksićima , ništa nije dolazilo u obzir. Druge simptome nije imala osim konjuktivitisa. Odlazimo kod veterinara oko 17h, gde nas dočekuje tehničar, meri temperaturu 39,4 poziva veterinara i daje kuci 2 injekcije. Za parazite i antibiotik. Odlazimo kući kuče i dalje ne jede. Sutradan kuče nastavlja da odbija hranu pa čak i vodu. Odlazimo kod drugog veterinara gde takođe dobija injekcije, nude ga raznim granulama i slatkišima sve uzima u usta, ali nakon par seknudi pljuje. Tada je na pregledu popio malo vode. Napominjem da je ponašanje psa uobičajeno, veseo je, igra se, njuška itd. Dijagnoza, upala krajnika, kuca se verovatno najela snega. Dolazimo kući, po preporuci veterinara dajemo mu mleko, popio je malo. Međutim uveče kuca odbija da napusti kućicu, nevoljno izlazi, odbija hranu vraća se u unutra.
Na Božić počinje naša borba. Kuca malksala, konjuktivitis ne prolazi, beonjače krvave, hranu ni pipnula, ne ustaje, izgleda kao da umire. Stolica tečna krvava sa parazitima. Nosimo je hitno kod veterinara, gde prima tri injekcije. Dolazimo natrag dajemo joj vodu, povraća, nudimo hranu odbija, dajemo mleko, jogurt odbija. Kasno uveče dajemo joj jogurt na špric na silu. Povraća. Sutradan agonija se nastavlja, dobija injekcije, radimo parvo test pozitivan je. Kuca ne reaguje na injekcije, na okolinu. Ništa ne jede prima infuziju. Stolica i dalje tečna i krvava. Kuče smo držali u kući obzirom na veliki minus napolju, grejali smo termofore i postavljali oko nje. Davali smo joj samo vodu i pratili instrukcije veterinara. Tri dana je primala infuziju i po 2 injekcije, četvrti dan je prestala da povraća i počela je da jede, ali jede samo kuvanu piletinu i pije vodu, ostalu hranu i dalje odbija. Konjuktivitis i krvave beonjače su se povukle, ne povraća , a stolica je uradna. Antibiotike i dalje prima. Vesela je i razdragana, skače i luduje kao pre , a mi smo srećni što smo dobili bitku, jer je ona zaista divno kuče.
Poenta priče je da kuca odvedena na injekcije čim je odbila hranu, odnosno kada je prošlo manje od 24 časa od poslednjeg obroka. To je bio prvi simptom, a kako su dani išli bilo je sve gore.
Čim se oporavi potpuno ide na vakcinaciju i nadamo se da će još dugo biti sa nama.
Jao, moja evo ista priča, osim krvave stolice, dobila je 4 injekcije, infuziju i neki serum, da joj dajem veceras i ujutru. I tako 5 dana. Ovo je strasno, upravo tako izgleda kao da umire. Ne znam sta nosi sledeci dan, nadam se da ce ozdraviti kao sto ste i vi imali srece. Ovo traje vec 2 dana. Izgleda strasno.
Na zalost desava se, pa cak i nama koji prvi put dobijemo psa i od ushicenja ne ocekujemo nista ovako ozbiljno. Bas naprotiv, pas od 5 meseci nam dobije parvavirus zbog vakcine koja je bila loseg kvalitet i biva probijena od strane virusa. Na prvim znacima povracanja, izgladjivanja i umora psa smo mislili da je nesto pojeo i vodili ga na razna snimanja. Ali nista od toga nije pomoglo da se otkrije uzrok, a na snimcima nema stranog tela. Nakon svega toga pas ugine, to je period od 4 dana, pas 5 meseci, sve super, sve najbolje, ali desava se. Ja kao vlasnik od 17 godina i najvecom ispunjenom zeljom imam sta da vidim kao prvo iskustvo sa psom. Ovo mi je samo jedna velika lekcija i nista drugo, a to je: Sta god da vam se desava sa psom, PRVO ZAHTEVAJTE DA MU SE VADI KRV, tek tada cete znati da li je sa psom sve u redu i da li je zapravo nesto pojeo.
Tek nakon 3 dana lecenja mu je dijagnoza bila bas ova “Macja kuga”. A to je bilo bas u poslednjim momentima. To jest: Kasno mu je dat serum, kasno mu je data infuzija, kasno mu je dat lek za izbacivanje tecnost kao i za zgrusavanje krvi(koju je izbacivao kroz anus). Naravno da su veterinari rekli da ce sve biti u redu, da ce preziveti, ali od toga ni p. Ne zalim ni dinar sto je dat ni vreme koje sam proveo snjim jer sam naucio 2 vazne lekcije u zivotu.
= Pare ne mogu kupiti zdravlje
= Vreme tece, iskoristi ga pametno
To je sve od mene i ovo je moja prica, nadam se da cete nesto nauciti iz ovoga. Uzdravlje 🙂
Moji stenci su imali iste simptome i veterinari su odmah posumnjali na to i uradili test i bio je pozitivan i odmah je poceta prava terapija.
Tacno je da treba krv vaditi i testirati ali ako treba mi da pricamo veterinaru to onda znaci da treba ici kod drugog i o tome obavestiti ostale da ne bi prosli kao zadnji citalac i gubili vreme kao ostali.
I kada pas nece da je jede a znate da nije jeo, odmah zovite veterinara, bez cekanja!
Moja devojčica i ja upravo bijemo bitku protiv parvo virusa. Danas je treći dan, dobila je tri injekcije, ne sme da jede ni da pije ništa, veterinar je rekao da će ona najverovatnije ovo preguraci, a i ja se tome nadam. Izgleda baš kao da umire. Obožava hranu, halapljiva je inače i kad je pre tri dana odbila hranu, bilo je jasno da nešto debelo nije u redu, jer to nikako ne liči na nju. Druželjubiv pas, sa svima bi da se igra. Danas se čak i veterinara obradovala, koliko je mogla, obzirom na izrazitu slabost, ali uspela je da zavrti repom. Sada leži, samo da ovo prođe i da ona bude dobro.
Ćao, da li je pas preziveo? ?
Nas pas takodjer ima parvovirus. Ima osam sedmica i sa nama je vec sest dana. Prvog dana je povratila dva puta. Ali je jela i pila i imala urednu stolicu. Drugi dan nece ni da jede ni da pije, ima proliv. Poslijepodne odemo veterinaru. Infuzija, lijekovi. Sve simptome ima i dalje, ali ziva je, gleda okicama kad prodjemo pored nje, malo mahne repom. Vodimo na infuzije svaki dan.
Ps. Oralno joj svakih nekoliko sati spricom dan hippov ors (ovo mi je ostalo od nase djece, valjda iz silne zelje da izgura)
Ps. Prije minutu povratila s primjesama krvi. Sad vec svi ukucani placu….
Za vas koji ce te slamku spasa za vaseg ljubimca potraziti na ovom sajtu,podelicu sa vama svoje iskustvo sa macijom kugom,pokusacu na ovaj nacin da vam pomognem.
Pre vise od 30 godina,dok sam bio dete,u razmaku od par godina,2 steneta su nam umrla,navodno od stenecaka. Posle toga tu opaku bolest nisam vidio sve do sad…
U dvoristu imamo kuju staru 3 godine i njeno stene od 5 meseci. Moja greska je sto stene nisam odveo na pelcovanje,ali,mislio sam,ako ne izlazi iz dvorista,ako se ne srece sa drugim kerovima,da mu se nista ne moze desiti. I grdno sam pogresio…
Subota ujutru,krecu problemi. Stene,koje je inace halapljivo,jede veoma slabo. Opet gresim,zanemarujem to. Sa prvim mrakom,krece povracanje. Shvatam da je stanje ozbiljno,ali je kasno da se ucini bilo sta.
Nedelja,stanje je katastrofa. Vidim i taj famozni proliv,i saopstavam svojima: mali pas ce za dan ili 2 biti mrtav. 🙁 ja to znam,vidio sam to pre 30 godina,jos kao dete,2 puta…
Tada prvi put guglam,i ostajem sokiran. Kod stenecaka pas ima sline i krmelje. Vrlo dobro se secam oba psa koja su umrla,oba su umrla bez slina i krmelja. Tek tad shvatam da su mi oba psa umrla od macije kuge,koju je i ovaj dobio,i da postoji sansa da prezivi. Tad krece borba. Buslim cep na maloj plasticnoj flasi od vode. Zaljevam ga mlekom,ili kokosijom supom,sa nekih pola dcl,na svako 2-3 sata. Stanje je lose.
Ponedeljak,utorak,umesto mleka,ujutru i uvece ga zaljevam izmucenim jajetom. U jaje dodajem amoxicilin. Ako povrati odmah nakon toga,sve ponovim u roku od pola sata. U toku dana,svako 2-3 sata dajem mu ili vodu sa malo soli,ili supu iz kesice. Ujutru i uvece dajem mu po cetvrtinu paracetamola,zbog temperature. Ako ga pustim da pije vode koliko hoce,povrati momentalno. Stanje je lose.
Srijeda,kao da je malo bolje. Ali,lose je.
Cetvrtak… stanje je losije nego pre. Proliv i povracanje je strasno. Vise ne moze da stoji na nogama. Vise mu ne dajem amoxicilin,ne znam vise da li proliv ima od virusa ili od amoxicilina. To jutro prestajem da mu dajem jaje,i pocinjem da ga zaljevam jogurtom,opet pricam o kolicini od 0.5dcl. I zaljevam ga na svako 2 sata. Ali,svakim satom stanje je sve gore. Muve,koje su ga opsedale zadnjih dana,gotovo su ga prekrile. Kao da su osetile smrt. On je prestao da se brani. Prestao je da reaguje na okolinu. Na momente gledamo da li dise,nismo sigurni da li je ziv. Sa suzama u ocima,polu mrtvog ga kupamo,da makar cist umre. A njegove oci su bezzivotne… Ako bi se u tim momentima kolicina zivota u psu merila procentima,ovaj je bio pao na 1%. Ali,ja i dalje ne odustajem. Nekad posle podne,u jogurt dodajem malo soli i kasicicu secera,i to mu tako sipam u grlo. I to ponavljam na svako 2 sata. Nekad,oko 1h,kao da je malo bolje…
Petak je. Ustao sam u 6h. Nisam mogao da verujem svojim ocima. Psu je mnogo bolje. Bukvalno,vratio se iz mrtvih. Poceo je da reaguje na okolinu. A njegove oci su normalne,nema vise taj mrtvacki pogled. Sad je 17h. I dalje ne jede,i dalje moram da ga zaljevam. I dalje mu dajem jogurt. Ali,sad mi je mnogo teze da ga nahranim,jer se brani. Povracanje je prestalo,ali jos uvek ima proliv. A na njemu vise nema ni jedne muve,uspesno se brani od njih. Za ne poverovati. Stanje je mnogo bolje nego pre.
P.S. znam da se psu ne sme davati secer,ali ovo je bilo pitanje zivota i smrti. Vi pokusajte da mu dajete jogurt od prvog dana. Nazor,zalite ga. Ne dozvolite da dehidrira. So mu je potrebna da mu zadrzi vodu u organizmu,ali ne preterujte s njom,imajte u vidu sa su mu od virusa creva ostecena. Paracetamol,1/4 bih smrvio izmedju dve male kasike,i pomesao sa tekucinom kojom mu dajem. Vodu mu ogranicite,bolje da pije cesce manju kolicinu,jer kad popije koliko hoce,obicno povrati par minuta nakon toga.
Brat od ovog naseg psa,koji je bio ovde u komsiluku,bolovao je 2 dana,i umro. Veterinar je samo dosao i rekao da mu nema spasa…